Левица предлаже конкретну меру за дебирократизацију политичког система на нивоу града – усвајање новог Статута.
Град Београд се тренутно дели на 17 градских општина које служе за задовољавање партијских потреба уместо интереса грађана на локалу. У наредном периоду залагаћемо се за давање ширих економских могућности градским општинама Лазаревац, Младеновац и Обреновац, као и за значајну финансијску аутономију градској општини Земун. Такође, Градска општина Сурчин заслужује посебан статус због великих и за сада неискоришћених инфраструктурних потенцијала. Наш дугорочан циљ је статус града за Земун, Лазаревац, Младеновац и Обреновац, односно издвајање Сурчина из састава београдских општина и припајање Земуну. Остваривање дугорочног циља условљено је ширим друштвено-политичким променама тј. сменом актуелног режима на националном нивоу. У оквиру будуће ревизије статуса градских општина посебно треба размотрити увођење нових, попут Авале, Батајнице, Дунавског венца, Железника и Калуђерице.
Левица подржава увођење мешовитог изборног система и детаљније залагање на ту тему изнели смо у Националној програмској платформи “Србија за све”. Београд тренутно има 110 градских одборника, док наш предлог подразумева непосредан избор одборника на нивоу градских општина. Свака градска општина дала би одређени број одборника у складу са својом величином. За потпуну успешност ове реформе потребно је ревидирати надлежности на нивоу града и укинути Градско веће, значајно смањити обим Градске управе и такође размислити о укидању функције тзв. “помоћника градоначелника”. Исти принцип је неопходно применити на веће и управу сваке од постојећих 17 градских општина. С тим у вези, постојеће скупштине градских општина биле би замењене за локалне већнице са највише 25 непосредно изабраних већника. Тренутно скупштине градских општина редом имају: 63 одборника на Градској општини Врачар, 57 одборника у Земуну, 56 на Старом граду, 55 на Вождовцу, 49 на Новом Београду, 45 на Чукарици итд. – изабраних према партијској подобности и преко затворених листа. Последња и никако мање важна ствар у овом делу је коначно враћање избора градоначелника на име и презиме и увођење избора председника градских општина пратећи исти принцип.
Напослетку истичемо и важност спровођења демократизације друштвених процеса. Када је у питању Град Београд то конкретно значи враћање надлежности месним заједницама и даље унапређење услова на микро нивоу који ће довести до испуњења основних заједничких интереса, увођење обавезне јавне расправе пре усвајања годишњег буџета по принципу партиципативне демократије, као и јачање институције народне петиције и народног референдума.