Здрава и очувана животна средина је неостварива без енергетске транзиције, међутим, то само по себи није довољно. Потребно је правити разлику између одрживих извора енергије и енергената који се подмећу као алтернативно решење противно друштвеним и еколошким интересима Србије и других недовољно или мање развијених држава, где се од нас очекује да једним самодеструктивним приступом омогућимо благостање и просперитет најбогатијим државама и њиховим народима. Један од таквих примера је озбиљно лобирање „великих“ за мултинационалну компанију Рио Тинто и њихове активности у Србији. Основни предуслов за успешну енергетску транзицију и постизање енергетског суверенитета је постепена промена економског система, који треба да буде заснован на социјалним, солидарним и кружним циљевима, интересима заједница и укључивању што већег броја људи у економске процесе од јавног значаја, тржишту које ће препознавати важност поштене размене, задружном власништву, социјалном предузетништву, али и на конкретној подршци микро, малој и средњој привреди, захтевајући поштовање високих еко-социјалних стандарда.

Истовремено, још једна кључна ствар која условљава процес транзиције јесте јачање енергетске ефикасности, односно прилагођавање потрошње енергије нашим стварним потребама. То је могуће постићи подизањем свести потрошача и њиховим мењањем навика, улагањем у пројекте санације последица климатских промена, развијањем квалитетних и одрживих јавних услуга, као и друштвеном контролом над енергетским сектором. У погледу друштвене контроле над енергетским сектором наглашавамо да је кључно да се са енергентима и обновљивим ресурсима управља на обновљив начин, тежећи стварању одрживог развоја БДП-а и земље у целости. Свеукупно гледајући и у погледу што ефикаснијег коришћења енергената и обновљивих ресурса, потребно је смањити потрошњу енергије за 50 одсто најкасније до половине овог века тј. до 2050. године. Такав приступ гарантује реализацију еколошких и социјалних циљева, квалитетан, испуњен и здрав живот, висок животни стандард и, оно што је пресудно за будућност наше земље, енергетски суверенитет.

Мини хидроелектране нису зелена алтернатива. Према подацима Агенције за енергетику, закључно са 31. децембром 2021. године у производњи енергије је учествовало 149 мини хидроелектрана, са годишњом производњом од занемарљивих 1,36 одсто, док је у истој години „инвеститорима“ исплаћено на име субвенција више од 21 милион евра. Поред тога, да би се кренуло са изградњом мини хидроелектране крче се шуме, њихов рад је штетан по живи свет у рекама и оставља локално становништво без воде.

Потребно је ограничити употребу биомасе на одржив приступ у складу са изворним стањем екосистема. Не смемо жртвовати шуме и дрвеће да бисмо добили „чисту“ енергију помоћу постројења на биомасу.

У последњим годинама, и то од највиших представника извршне власти, чујемо гласове у прилог нуклеарној енергији као „зеленој“, „чистој“ и „одрживој“ алтернативи за угаљ. О овој теми наравно треба разговарати, постићи неки друштвени консензус и, по потреби, омогућити изјашњавање грађана на референдуму. Наш став је да изградња нуклеарне електране везује енергетску будућност Србије за најмање једну велику силу и геополитичке околности, а то је у директној супротности са појмом енергетског суверенитета. Такође, рад нуклеарне електране са собом носи велике ризике, тражи транспарентан, одговоран и стручан приступ, али и дугорочно планирање. То су изазови на које наша земља у овом тренутку не може адекватно да одговори.

Једино ширење саобраћајне инфраструктуре у јавном интересу може да осигура поштену транзицију на пољу мобилности. Електрични аутомобили посредно доприносе деградацији животне средине и биолошке разноврсности, најчешће у мање развијеним државама, и климатским миграцијама.

КАКО ДО ЕНЕРГЕТСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА?

1. Електропривреда Србије мора остати 100 одсто наша! Одустати од намере да се овај важан друштвени ресурс трансформише у акционарско друштво и касније приватизује.
2. Оснивањем Фонда за енергетску транзицију који ће се финансирати из јавних средстава направити први корак према стварању чистог, зеленог и одрживог енергетског система.
3. Залажемо се за повећање износа рудне ренте за нафту и гас са 7 на 20 одсто.
4. Важно је започети са стварном диверзификацијом увоза енергената и одустати од њиховог извоза све док постоје домаће потребе које треба испунити. Стабилност нашег енергетског система не сме зависити од промењивих геополитичких околности и великих енергетских сила. Циљ Левице је да наша земља и наши грађани у будућности производе енергију за сопствене потребе, као и да се омогућавањем извоза вишка производње осигурају додатни приходи државној каси.
5. Србији је потребна одржива саобраћајна инфраструктура до које се долази брзом и савременом железницом која би повезивала све делове наше земље, висококвалитетним јавним превозом у највећим градовима и сталним ширењем мреже бициклистичких стаза на локалном нивоу.мреже бициклистичких стаза.
6. Интензивном подршком задругарству и локалним иницијативама створити одговарајуће услове за учешће привреде и грађана на енергетском тржишту.
7. Енергетска ефикасност представља неизоставан део транзиције: Спроводити јавне кампање на тему подизања свести о потрошњи енергије и важности примене енергетски ефикасних пракси; Покренути амбициозан пројекат изолације најмање 100.000 стамбених јединица годишње, како бисмо до половине овог века имали између 75 и 80 одсто изолованих кућа и станова; Зауставити инвеститорски урбанизам пооштравањем услова за добијање грађевинских дозвола, променом прописа у корист енергетске ефикасности и испитивањем издатих дозвола у последњих 35 година; Осигурати прелазак државног сектора, односно институција и установа од јавног значаја на снабдевање енергијом из одрживих извора најкасније до 2030. године; Улагати у превенцију: климатска склоништа по угледу на Барселону, масовно пошумљавање, систем даљинског хлађења…; Наплаћивати грејање искључиво по утрошку.
8. Отварањем фабрике за циркуларну економију и рециклажу отпада кренути у развој државне рециклажне индустрије, организоване према локалном принципу.
9. Направити инвестициони план за прелазак на одрживе изворе енергије до 2050. године. Улагати у изградњу постројења на биомасу, ветропаркова, соларних и геотермалних електрана, те у ревитализацију постојећих и изградњу нових хидроелектрана. Прелазак на одрживе изворе енергије подразумева напуштање угља, нафте и гаса.
10. Левица заговара друштвено власништво над енергетским сектором. Разни „инвеститори“, страни држављани и велике корпорације не смеју имати удела у националном енергетском систему.

ОБНОВЉИВИ ПОТЕНЦИЈАЛИ СРБИЈЕ

Србија располаже са значајним и углавном некоришћеним обновљивим ресурсима. Наш највећи потенцијал налази се у биомаси, која чини чак 61 одсто укупног потенцијала обновљивих извора енергије. У погледу енергије која се добија из сунца, битно је истаћи да Србија на годишњем нивоу има између 1.500 и 2.200 часова сунчевог зрачења, што је више него у већини европских држава.

Такође, поседујемо 360 извора термалних и термоминералних вода који у овом тренутку остају потпуно неискоришћени за потребе снабдевања енергијом из геотермалних извора. Хидрогеолошки и геотермални ресурси Србије износе 100 mw/m2 наспрам европских 60 mw/m2. Геотермална енергија је чиста и сигурна за животну средину, неисцрпна, економична и може допринети ширењу мреже грејања и хлађења на даљину.

Електране на биогас исто тако могу имати своју улогу у енергетској транзицији, односно у преласку на потпуно снабдевање енергијом из одрживих извора.