ФИСКАЛНА СТРАТЕГИЈА

САДРЖАЈ:

    program-ostalo-fiskalna-strategija-broj-1 ДУЖНИЧКА КРИЗА

    ЈАВНИ ДУГ ЈЕ У ПРВА ЧЕТИРИ МЕСЕЦА 2022. ГОДИНЕ ПОВЕЋАН ЗА ВИШЕ ОД 800 МИЛИОНА ЕВРА

    Јавни дуг Србије је неодржив у друштвеном, еколошком и социјалном смислу, представља покретачку снагу дужног ропства у којем се наша земља налази и задржава друштвени напредак. Учешће дуга у БДП-у не сме прелазити границу која онемогућава задовољавање ширих друштвених потреба и неповредивост јавног интереса. Време је за приступ заснован на одговорној непослушности.

     

    ЛЕВИЦА ВЕРУЈЕ У ОДГОВОРНОСТ!

    » Истражити околности и услове под којима је направљено свако ново задуживање

    » Пописати и потом анализирати дугове јавних предузећа

    » Успоставити парламентарну контролу ради испитивања сваке приватизације имовине и предузећа у јавној својини, као и процедуре приликом издавања субвенција тзв. „страним инвеститорима“

    » Инсистирамо на пуној одговорности за дугове опроштене у име Србије (Ираку је на пример почетком 2008. године опроштено преко 2 милијарде евра дуга)

    » Процесуирати одговорна лица код доказаних злоупотреба из претходне четири ставке

     

    ВРЕМЕ ЈЕ ЗА СТРАТЕГИЈУ ЧЕТИРИ ТАЧКЕ

    » Прогласити двогодишњи мораторијум на отплату јавног дуга, уз могућност продужења трајања на још годину дана

    » Период трајања мораторијума искористити за инвестиције у покретање привреде и разговоре са повериоцима о моделу за реструктурирање и репрограм јавног дуга

    » Улагати у еколошку транзицију, подизање квалитета јавних услуга и бољи животни стандард становништва

    » Основати јавно предузеће за управљање са личним дугом, кроз реструктурирање и/или репрограм, како би се на одговарајући начин гарантовала заштита презадужених грађана

     

    ПЛАН ЗА СЕРВИСИРАЊЕ ЈАВНОГ ДУГА

    Прихватљиве су нам различите могућности за нови и правичнији изглед структуре јавног дуга. Једна од њих је и репрограм по основу одлагања периода доспећа наплате и корекција потраживања отписом камате за дугове старије од 10 година и дела претходно отплаћених потраживања захваљујући висини камате за дугове старије од 7 година. За време преговора инсистирати на застарелости и потпуном отпису дугова старијих од 20 година. Отплата треба да буде условљена годишњом стопом раста БДП-а и наш план предвиђа да повериоци постану партнери у даљем развоју Србије.

    » За лакше разумевање уводимо у употребу појам условне стопе раста БДП-а од 2,5%

    » Уколико условна стопа раста остане испод границе од 2,5%, приступиће се корекцији износа за отплату у фискалној години, усклађено са износом каматне стопе (отпис по дугу)

    » Уколико условна стопа раста буде поприлично изнад границе у фискалној години, на пример 6% или више, током следеће фискалне године отплаћивало би се више од предвиђеног дела потраживања (у сразмери са јачањем БДП-а)

    » Пример из претходне ставке у пракси значи да би се створио услов за раније враћање потраживања и убрзани економски развој земље

    » Уколико не постоји раст (негативна стопа БДП-а), што је могуће у случају нове светске економске или здравствене кризе, отписују се каматне стопе и 25% потраживања по дугу у фискалној години

    » Предвидети пореске олакшице као важну могућност и прилику за отпис и корекцију потраживања на пољу унутрашњег дуга

    » Сервисирање јавног дуга не сме угрозити солвентност државе на пољу јавног интереса

    » Временски интервал током трајања мораторијума рачунати као грејс период (веома је важно да коначан договор укључи и ову ставку)

    program-ostalo-fiskalna-strategija-broj-2 ПОРЕСКИ СИСТЕМ

    ЗА ПРАВЕДНУ РАСПОДЕЛУ ДРУШТВЕНОГ БОГАТСТВА

    Левица представља предлог новог пореског система, који заговара прогресивност и правичније стопе у нашем законодавном оквиру. Реформа се не сме спроводити нагло ради одрживости система и постепеног раста прихода. Наша решења доносе ред, смањење неједнакости, прилику за бољу прерасподелу друштвеног богатства и поштен порески третман. Истичемо два основна предуслова за успешну примену новог система:

    ¹ Усвојити прави Закон о пореклу имовине и капитала. Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу који је усвојила ова власт служи за легализацију незаконито стечене имовине и личне користи, јер се доказаном кривицом имовина не одузима, већ се плаћа посебан порез по стопи од 75% у односу на вредност кривичног дела.

    ² Плаћање пореза је патриотски чин! Унапредити рад Пореске управе, јачати механизме борбе против традиционално великих неплатиша и утаје пореза и онемогућити сваку повезаност и активност банака са тзв. „пореским рајевима“.

     

    ПРЕДЛОГ ПОРЕСКЕ РЕФОРМЕ

    ПОРЕЗ НА ДОБИТ ПРЕДУЗЕЋА

    » Према Закону о порезу на добит правних лица тренутна стопа износи 15%, односно 20% за нерезиденте по неколико основа

    » Поново започети са опорезивањем кладионица и коцкарница у пуном капацитету

    » Добит изнад 500.000 евра опорезивати по стопи од 20%

    » Добит изнад 1.000.000 евра опорезивати по стопи од 25%

    » Добит изнад 2.000.000 евра опорезивати по стопи од 30%

    » Законски дефинисати екстрапрофит и опорезивати га по стопи од 35% (кризно профитерство, монопол на тржишту, банкарски сектор…)

    » Приход нерезидената третирати на исти начин (изједначити домаћи и страни капитал)

     

    СОЦИЈАЛНИ ДОПРИНОСИ И ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ

    » Наш предлог предвиђа смањење доприноса на ПИО фонд и РФЗО за укупно 4,05% и нижи порез на зараде за 2%

    » ПИО фонд | Смањити доприносе за 3% тако да након корекције и на терет послодавца и на терет запосленог иде по 11% (25% -> 22%)

    » РФЗО | Смањити доприносе за по 1,15% на терет послодавца и запосленог (10,3% -> 8%)

    » Повећавати постепено порез у случају незапослености све док он не достигне 2% (0,75% -> 2%)

    » У будућности додатно и полако снижавати доприносе за ПИО фонд (22% -> 16%), односно за РФЗО (8% -> 6%)

    » Зараде опорезивати по стопи од 8% (10% -> 8%)

    » Применом предложених мера очекује се заправо већи обим пореских прихода и драстично смањење незапослености

     

    ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ

    » Левица је спремила свеобухватан предлог заснован на новом приступу опорезивања имовине у поседу

    » Укинути порез на имовину и као алтернативу успоставити прогресиван порез на укупно богатство у поседу (некретнине, превозна средства, финансије, удео у предузећима…): 0% годишње на износ богатства до 80.000 евра; 0,5% на износ од 80.000 до 160.000 евра; 1% на износ од 160.000 до 320.000 евра; 2% на износ од 320.000 до 640.000 евра; 4% на износ већи од 640.000 евра

    » Увести посебан порез на имовину банака, кладионица, коцкарница и приватних образовних установа, који би износио додатних 0,5% по огранку у односу на вредност некретнине (основни порез на богатство + посебан порез)

    » Увести посебан порез на вишак некретнина који би се увећавао за по 2% за сваку додатну некретнину у поседу у односу на њену вредност (основни порез на богатство + посебан порез)

    » Из претходне ставке изузети јединице за одређене годишње интервале, као на пример бунгалове, викендице и друга одмаралишта за приватне потребе, које треба опорезивати по посебној стопи од 3% у односу на вредност јединице (основни порез на богатство + посебан порез)

    » Изузети од пореског ослобођења имовину традиционалних верских заједница за богоуслужне делатности

    » Двоструко опорезивати приватизовану ненаменски коришћену имовину, као и имовину која је настала из шпекулативних радњи од приватизоване имовине

    » Учинити порез на пренос апсолутних права прогресивним (тренутна стопа износи 2,5%): 2-4% на промет непокретности; 2-3,5% на права интелектуалне својине и закуп грађевинског земљишта; 2-2,5% на остало

    » Повећати порез на наслеђе и поклон за по 0,5%, односно на 2% за други наследни ред (1,5% -> 2%) и на 3% за трећи и даљи наследни ред (2,5% -> 3%)

     

    ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

    » Залажемо се за нови приступ годишњем порезу на доходак грађана: нижи и правичнији порези за средњу класу и већи порези за најбогатије

    » Повећати основицу на 60% од просечне годишње зараде за пореског обвезника (40% -> 60%), односно на 25% за издржаваног члана породице (15% -> 25%) ~ не плаћа се порез до тог износа: више новца, више уштеђевине, бољи животни стандард…

    » 10% на износ до четвороструке просечне зараде (ова стопа тренутно важи за износ до шестоструке просечне зараде)

    » 10% на износ до четвороструке просечне зараде + 15% на износ већи од четвороструке просечне зараде (ова стопа тренутно важи за износ већи од шестоструке просечне зараде)

     

    ДРУГЕ ВРСТЕ ПРИХОДА

    » Приходе од самосталне делатности опорезивати по стопи од 8% (10% -> 8%)

    » Приходе од ауторских и сродних права и даље опорезивати по стопи од 20%, односно приходе остварене на право индустријске својине опорезивати по стопи од 24% (патенти, жигови…)

    » Приходе од капитала и капиталне добити опорезивати по стопи од 16 до 18 одсто, условљено висином укупне вредности прихода (постојеће стопе износе 15%)

    » Приходе спортиста и спортских стручњака опорезивати по стопи од 20% (15% -> 20%)

    » Прекинути са избегавањем опорезивања професионалних спортских клубова: наплатити сва потраживања и захтевати редовност приликом измиривања обавеза

     

    ОСТАЛО

    » Повећати рудну ренту: на 10% за техногене и радиоактивне сировине и соли (1% или 2% -> 10%); на 15% за остале ресурсе и минералне сировине (3% или 5% -> 15%), односно на 20% за нафту и гас (7% -> 20%) ~ у појединим земљама за кључне ресусе рудна рента износи и до 30%, јер се тиме на ефикасан начин штити животна средина и значајно повећава приход државе на централном и осталим нивоима власти

    » Увести функционерски порез на име обављања јавне функције (2% од износа нето зараде)

    » Опорезивати угоститеље по стопи од 17% (20% -> 17%)

    » Преполовити пореске стопе на основне животне намирнице (10% -> 5%)

    » Не опорезивати менструеалне производе (салвете, тампоне и шољице)

    » Не опорезивати хуманитарне донације

    » Постепено избацивати непотребне парафискалне намете који оптерећују становништво и привреду (у овом тренутку их има преко 600)

    program-ostalo-fiskalna-strategija-broj-3 ТРОШКОВИ ПОЛИТИЧКОГ ПРОГРАМА

    НАША ВИЗИЈА ЈЕ СРБИЈА КОЈА БРИНЕ О СВОЈИМ ЉУДИМА

    Новца у буџету има. Проблем лежи у недостатку транспарентности, лошој прерасподели, ненаменском коришћењу средстава и одсуству здравог система. Решење које нуди Левица је промена приступа у односу према јавним расходима и финансијама. Претходно смо представили наш план за дуг, као и предлог новог пореског система који би повећао буџетске приходе постепеним преласком на опорезивање богатства и негативног доприноса животној средини уместо опорезивања рада (ниже стопе). Наш програмски документ Нови друштвени уговор нуди додатан одговор на питање реда и транспарентности у државном сектору, али и такође заговара решења за поновно покретање домаће индустрије и отварање великог броја нових и одрживих радних места. Улагање у домаћу индустрију је инвестиција у нашу будућност: уложено ће се постепено враћати, а ми ћемо бележити даљи раст прихода на централном, покрајинском и локалном нивоу власти. Приказом буџета за ову годину показали смо и како Србија на годишњем нивоу буквално баци између 2.5 и 4 милијарде евра.

     

    Прво, прогласити еколошко ванредно стање и потом покренути четворогодишњи инвестициони циклус у области екологије. Екологија је важна тема, заштита животне средине представља питање од јавног интереса, а климатске промене су наша реалност. Инвестициони предлог Левице предвиђа издвајање више од 6 милијарди евра у еколошке пројекте за период од четири године, односно свега 44% вредности буџета за 2022. годину. Новац се данас троши на системски погрешне приоритете, док су издвајања за екологију у сваком смислу недовољна. Легализација канабиса, повећање рудне ренте, јачање значаја еколошке таксе, наменско коришћење средстава и постепена улагања (у овом случају: четири године) осигураће реализацију наших предлога без потешкоћа и подизања акциза.

     

    Друго, за период од највише пет година Србија може добити нови системски изглед образовања, науке и културе. Посебан нагласак стављамо на образовање, јер у тренутном систему издвајамо огроман новац, родитељи се изнова излажу високим трошковима, док деца немају никакву корист (одсуство квалитета наставе, права на ужину, стварне могућности за лични развој…). У нашем примеру као базну годину за почетак улагања у промену система узимамо школску 2022/2023.

     

    Треће, друштвена брига и здравство су важне теме. Подржавамо системска решења и за потребе одрживости и јачања социјално одговорне државе потребно је извршити реформе ПИО фонда, РФЗО, политичког система и правосуђа, комерцијализацију професионалног спорта и увођење реда у медијски сектор. За све то, водећи се искључиво јавним интересом, у нашим програмским документима нудимо и више него конкретне предлоге. Повољна легализација нелегално саграђених објеката може осигурати додатна средства на локалном нивоу за питања из ове две области.

     

    Четврто, капитални пројекти од посебног приоритета за Левицу су обнова и нова изградња школске, културне, научне, здравствене, спортске рекреативно-аматерске и зелене инфраструктуре, прилагођавање јавних простора за особе са инвалидитетом и стара лица, повезивање железницом наших градова и општина, јачање локалне путне инфраструктуре, очување природних ресурса, инвестиције у развој пољопривреде и туризма итд.

     

    Пето, предлог новог пореског система креирали смо тако да остане и средстава за постепено враћање дуга жртвама транзиције. Њима се само на основу до сада окончаних поступака дугује између 350 и 400 милиона евра (ради се о најмање 80.000 радника).

     

    БУЏЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2022. ГОДИНУ

    Промашени капитални пројекти:

    » Метро: 780М € (пројекат не повезује најважније градске тачке, угрожава водоизвориште и служи као параван за приватне интересе)

    » Национални стадион у Сурчину: 250М €

    » Пројекат мађарско-српске железнице: 170.3М € (сви рокови су пробијени)

    » Нови мост преко реке „Сава“: 80М €

    » Прибављање објеката у државну својну за потребе Дипломатско-конзуларних представништава: 17М €

    » Експропријација: 5,66% од укупног износа капиталних издатака

    » Цена километра изградње аутопута у Србији је висока чак и за европски стандард (сумњиви и по финансије неповољни уговори).

     

    Субвенције:

    » Тренутно се издваја 1.22 милијарде евра за субвенције, односно толико износи укупно издвајање на процес државне „подршке“ којем недостају неке од најосновнијих информација и транспарентност.

     

    У јавним набавкама не постоји ред: промена приступа може осигурати уштеду у износу и до милијарду евра.

     

    Дуално образовање:

    » Овогодишњи буџет предвиђа издвајања од 20М €.

     

    У овој фискалној години намењено је 7.56М € за потребе вађења потонуле немачке флоте из Другог светског рата.

     

    Неефикасност правосуђа и државе на годишњем нивоу нас кошта око 200 милиона евра (трошкови изгубљених спорова пред међународним судовима).

     

    Значајни корисници буџета су и медији и спортски клубови (главни проблеми: недостатак транспарентности и генерално пристрасност).

     

    КЉУЧНИ ТРОШКОВИ ПОЛИТИЧКОГ ПРОГРАМА ЛЕВИЦЕ

     

    ЕКОЛОГИЈА

    ПРЕДЛОГ ЧЕТВОРОГОДИШЊЕГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ЦИКЛУСА

    » 12% у првој фискалној години

    » 8% у другој фискалној години

    » 14% у трећој фискалној години

    » 10% у четвртој фискалној години

     

    (Проценат је изражен у вредности буџета)

     

    ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И КУЛТУРА

    ПРЕДЛОГ ЛЕВИЦЕ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ОБРАЗОВАЊА, НАУКЕ И КУЛТУРЕ

    » Школска 2022/2023: Ужина за свако дете у основним школама; Уџбеници и прибор за основце из прва четири разреда, као и за свако социјално угрожено дете из виших разреда и средње школе; Студирање финансирано из јавних средстава (I година); За почетак дуплирати износ буџета за науку и потом га у наредним годинама постепено подизати; Пројекат: Инфраструктурни радови на мрежи предшколских установа: проширење постојеће мреже (рок за завршетак радова поставити до краја школске 2023/2024); Пројекат: Инфраструктурни радови на подизању културне понуде у руралним подручјима: гарантовати да ће за период од четири године велики број села добити свој Дом културе са активним садржајем (пројекат за почетак реализовати у селима која имају најмање 200 мештана)

    » Школска 2023/2024: Упис у вртић финансиран из јавних средстава – 40% јавног капацитета; Превоз за ученике из руралних средина (важи и за основце и за средњошколце); Уџбеници и прибор за све основце; Ужина за свако дете у средњим школама; Студирање финансирано из јавних средстава (I и II година); Пројекат: Инфраструктурни радови на обнови основних и средњих школа и државних институција за високо образовање, као и новој изградњи основних и средњих школа (рок за завршетак радова: највише две године); Пројекат: Инфраструктурни радови на развоју локалног културног садржаја

    » Школска 2024/2025: Упис у вртић финансиран из јавних средстава – 80% јавног капацитета; Уџбеници и прибор за све ученике средњих школа; Студирање финансирано из јавних средстава (I, II и III година); Пројекат: Инфраструктурни радови на изградњи културних четврти у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Суботици (рок: две године)

    » Школска 2025/2026: Упис у вртић финансиран из јавних средстава – 100% јавног капацитета; Студирање финансирано из јавних средстава у потпуности (укида се тзв. „буџетски систем“) 

     

    ДРУШТВЕНА БРИГА

    СТАМБЕНА ПОЛИТИКА – ПОРОДИЦА – СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ

    » Фонд за стамбена питања: 50

    » Пројекат бенефицираног становања: 70

    » Изградња колективних стамбених јединица: 40

    » Изградња 10.000 друштвених станова: 175

    » Пројекат прелазног смештаја: 6.5

    » Подршка младим брачним паровима: 3.5

    » Алиментациони фонд: 2

    » Паушал за набавку беби опреме: 3.25

    » Нижи цензус за дечји додатак: 75

    » Афирмативне социјалне мере: 10

    » Банка хране и народне кухиње: 65

    » Социјалне пензије за старије од 65 година: 360

    » Солидарна накнада за старије од 72 године са села: 90

    » Годишње право на бањску негу за пензионере и особе са инвалидитетом и потешкоћама у развоју: 130

    » Закон родитељ-неговатељ: 4.93

    » Сигурне куће: 25

    » Мере подршке избеглицама са Косова и Метохије и из Босне и Херцеговине и Хрватске: 22.5

     

    (Цене су изражене у милионима евра)

     

    Предвиђено издвајање за пројекат прелазног смештаја, подршку младим брачним паровима, паушал за набавку беби опреме, нижи цензус за дечји додатак, социјалне пензије, солидарну накнаду за старије од 72 године који су остали да живе на селу, остваривање права на бањску негу за пензионере и особе са инвалидитетом и Закон родитељ-неговатељ представља трошкове на годишњем нивоу. Предвиђено издвајање за Алиментациони фонд и афирмативне социјалне мере представља оквирне трошкове на годишњем нивоу (по потреби могу бити и већи).

     

    Предвиђено издвајање за реализацију пројекта бенефицираног становања представља годишње издвајање током периода од четири године (укупан износ пројекта износи 280М €). Предвиђено издвајање за изградњу колективних стамбених јединица представља годишње издвајање током периода од три године (укупан износ пројекта износи 120М €). Предвиђено издвајање за мере подршке избеглицама са Косова и Метохије и из Босне и Херцеговине и Хрватске представља годишње издвајање током периода од две године (укупан износ пројекта износи 45М €).

     

    Предвиђено издвајање за потребе Фонда за стамбена питања представља почетан годишњи издатак и уједно износ који се увек враћа. Предвиђено издвајање за изградњу 10.000 друштвених станова, реформу Банке хране и народних кухиња и инфраструктуру сигурних кућа представља једнократно издвајање.

     

    Укупни трошкови програма за друштвену бригу износе 1.445,18 млрд €, од чега је 265М € једнократно издвајање, 440М € представља привремено издвајање (у периоду од две до четири године), а 50М € се увек враћа у буџет. Свега 690.18М € је сталан годишњи издатак.

     

    ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА

    ПРЕДЛОГ ЛЕВИЦЕ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ЗДРАВСТВА

    » Дуплирати буџет министарства здравља тако да износи 592.14М € уместо 296.07М €: Инвестирати средства у потпуну дигитализацију система здравствене заштите, обнову постојеће и изградњу нове инфраструктуре за 21. век, приступ лековима (оболели од мултипла склерозе, доступност иновативних и општих лекова…), заштиту менталног здравља, унапређење услуга превентивне медицине и стоматологију, промотивне кампање и пореске олакшице…

    » Повећати буџет Фонда за лечење тешко оболеле деце у иностранству и то најмање за два пута, односно на 15.24М € годишње уместо тренутних 5.08М € колико износи буџет фонда на годишњем нивоу.