Левица предлаже алтернативан план развоја мреже јавног превоза у Београду

You are currently viewing Левица предлаже алтернативан план развоја мреже јавног превоза у Београду

Постојећа мрежа јавног превоза је застарела, неефикасна и не задовољава потребе једне престонице и града који се креће према двомилионском броју становника.

Као главне проблеме препознајемо недостатак метроа, слабу градску железницу (БГ воз), изостанак осавремењавања трамвајског превоза, лош приступ наплати карата, одсуство путничке удобности, док је непоштовање реда вожње правило а не изузетак. Град такође пати и од хроничког мањка возача због чега се увози радна снага из мање развијенијих и сиромашнијих изваневропских држава.

Ми нудимо визију одрживог, квалитетног и поузданог градског превоза у јавном интересу!

Левица се на првом месту залаже за изградњу метроа који оставља значајан простор за његов даљи развој, повезује кључне градске тачке и растерећује мостове. Вредност нашег предлога износи око 2 милијарде евра, што је чак два пута мање у односу на усвојено решење Српске напредне странке по мери грађевинске мафије и тајкуна. На тај начин ће се отворити додатне могућности за интензивирање улагања у БГ воз и трамвајску мрежу.


М1: Калемегдан – Бранков мост – Народна скупштина – Ташмајдан – Славија – Аутокоманда

Оквирна дужина предложене трасе износи 5 километара

М2: Браће Јерковић – Аутокоманда – Прокоп – Београд на води – Нова аутобуска станица – Београдска арена – ТЦ “Меркатор” – Студентски град – Институт за мајку и дете

Оквирна дужина предложене трасе износи 16 километара


Ради додатних уштеда може се размотрити градња по систему лаког метроа на линији М1. На другој страни имамо трасу линије М2 која отвара прилику за будуће повезивање Вождовца и Земуна, изградњом додатних 14 километара подземне железнице (преко насеља Сутјеска и Галеника, ТЦ “Земун Парк” и тако све до Батајнице).

Трамваји у значајној мери олакшавају функционисање по граду. Њихова улога треба да буде надопуњавање са метроом и добра повезаност са превозним алтернативама (аутобуси, железница…). То се постиже подизањем квалитета трамвајске мреже и возила, али и ревидирањем постојећих и, по потреби, успостављањем нових линија.

Што се тиче градске железнице, пожељно је да будућа улагања осигурају брже повезивање Лазаревца, Барајева, Младеновца, Сопота и Панчева са центром Београда, уз претходни повратак директне линије на релацији Београд – Панчево. Верујемо како је на дугорочној основи потребно тежити успостављању следећих линија:

1. Београд – Обреновац.
2. Београд – Смедерево – Ковин, преко Гроцке и у три етапе: Ковин – Смедерево (I), Смедерево – Гроцка (II) и Гроцка – Прокоп, Београд (III). Рад на овом предлогу укључује ревитализацију ковинске и смедеревске железнице, као и изградњу нове и путнички приступачније железничке станице у Гроцкој.
3. Београд – Зрењанин. Успостављање ове линије би, између осталог, имало задатак да олакша повезивање центра Београда са Падинском скелом и Борчом.
4. Београд – Земун (Земун поље) – Аеродром “Никола Тесла” – Сурчин. Ова линија БГ воза је део званичног плана развоја градске железнице, али је због њеног стратешког значаја (Аеродром “Никола Тесла”) неопходно убрзати припреме и у што краћем року отпочети радове на њој.

Истовремено, никако се не смеју запоставити аутобуси као основа градског превоза, и њих је важно развијати у правцу смањења времена потребног да се пређе од тачке “А” до тачке “Б”, поштовања реда вожње, већег броја аутобуса на улицама и комфора. Кључна промена којом се може смањити време проведено у превозу је ширење мреже жутих трака и увођење посебних саобраћајних трака за аутобусе (тзв. “брзе аутобуске линије”), стриктно поштујући њихову намену. Наравно, тај принцип треба применити тамо где је то могуће, полазећи од претпоставке да га је практично немогуће успоставити на свакој аутобуској линији.

Ово подразумева постепено гашење тренутних тролејбуских линија, јер их представљени план развоја чини непотребним. Ипак, пожељно је размотрити могућност да неке од брзих аутобуских линија постану трасе којима ће заправо саобраћати троле. Тиме се поставља основа за делимичан или потпуни прелазак линије на систем лаког метроа у будућности.

Левица такође истиче важност:

– инклузивности кроз прилагођавање јавног превоза особама са инвалидитетом и старијим лицима;
– доступности целокупне мреже кућним љубимцима;
– нижих цена такси услуга;
– развијеног система “паркирај и вози” (Park and Ride) по угледу на друге европске метрополе;
– интензивног ширења мреже бициклистичких стаза;
– фаворизовања интереса јавног превоза и пешака;
– осмишљавања пројекта подршке мобилности трудница и родитеља са малом децом;
– дугорочног планирања;
– увођења новог, праведнијег и интегрисаног система наплате карата, који ће остати у рукама града;
– постепеног укидања приватних линија и
– отварања нових радних места, бољих услова рада и већих плата за возаче.