У Србији се број прекарних радника креће око 38%, од чега највећи број њих долази из популације младих. Карактеристике прекаријата су недостатак радних права и финансијске сигурности, али и суочавање са сталним снижавањем цене рада. Тај податак нам указује на поприлично неповољан радни положај младих, распрострањеност привременог, повременог, испрекиданог и несигурног рада, као и на злоупотребе студентског рада. Омладина види да у таквим условима не може да заради довољно за иоле пристојан живот и да њихове породице живе у несигурном егзистенцијалном окружењу, па напуштају земљу тражећи бољи, поштенији и сигурнији живот за своју породицу и себе. Још један велики проблем су спољашње миграције и оне бележе погоршање након доласка Српске напредне странке на власт. Државу годишње напусти више од 50.000 људи а највећи део одлазећих нема више од 35 година. Такав тренд на годишњем нивоу кошта Србију између 1,2 и 2 милијарде евра. Велики проблем представљају и институције заробљене корупцијом, страначким запошљавањем и непотизмом. Последица наведеног је постепени развој апатије, односно све мање жеље код младих за учешћем у друштвено-политичким процесима. Овом делу популације је потребна стална подршка која ће им омогућити да на одговарајући начин развију сопствене капацитете и постану релевантни и одговорни људи у заједници. Актуелној власти није стало до интереса младих, за разлику од нас, који на њих гледамо као на истински симбол демократије и слободе око којег треба градити будућност. Левица заговара системске мере подршке за локалну самоуправу по мери младе особе, кроз стварање сигурног окружења за њихов развој, професионални и лични, и укључивање у друштвене и политичке процесе.