НОВИ МОДЕЛ ЕКОНОМИЈЕ

Левица се залаже за:

» социјалну и солидарну економију

» економски патриотизам

» прогресивно опорезивање

» протекционизам заснован на међународној сарадњи и солидарности

У последњим деценијама на снази имамо неолиберални капитализам, економски модел који најбоље функционише за оне на врху друштвене пирамиде, тачније за политичаре и јавне функционере, тајкуне повезане са представницима власти, родбину, кумове и пријатеље људи на позицијама моћи, „стране инвеститоре“ и ратне профитере. Такав систем представља синоним за партијско запошљавање, непотизам и корупцију тј. заједно са високим процентом удела јавног дуга у БДП-у задржава развој Србије и омогућава имућнима да увећају своје богатство, док се у исто време бележи раст економских неједнакости. Левица заговара нов економски приступ заснован на тежњи за преласком у пост-капиталистичко друштво као истинској алтернативи за неолиберални капитализам и постојећи систем. Пост-капитализам можемо идентификовати на основу следећих карактеристика:

– успостављен је економски суверенитет
– нико није искључен из учешћа у економским процесима
– интерес заједнице је најважнији
– не постоји негативан тржишни допринос квалитету животне средине
– друштво се развија на одрживим принципима
– тржиште препознаје важност фер трговине (Fair trade), задружног
власништва и социјалног предузетништва
– систем је чврст и далеко отпорнији на кризе

 

Одрживост система постиже се ослобађањем институција и коренитим реформама правосуђа. Потребно је да сваки привредни злочин у последњим деценијама буде санкционисан, кроз усвајање закона о пореклу имовине и капитала и системско преиспитивање спроведених приватизација и уговора који су потписивани супротно друштвеним и националним интересима. Постојећи систем фаворизује интересе капитала и тржиште супростављено људским, еколошким и социјалним потребама. Као основни услов за увоз и пласман прехрамбених производа на наше тржиште пожељно је поставити високу границу квалитета производа и она на другој страни треба да буде обавезујућа и за домаће произвођаче. Такође, у складу са намером за постизањем прехрамбеног суверенитета и подизањем квалитета исхране становништва, прихватамо да за поједине категорије грађана месо у исхрани има немерљив значај, па полазећи од чињенице да постоји суштинска важност за проналажењем компромиса између прехрамбених и других потреба људи на тржишту и права животиња, заговарамо тржишна ограничења за производе животињског порекла од животиња које немају традиционално место у нашој прехрани, као и потпуну забрану пласмана на тржиште одевних и других производа који су настали употребом животињског крзна. На све то надовезује се потреба за децентрализацијом и демократизацијом економских процеса, јер економски систем не сме бити заснован на експлоатацији и уверењу да је профит важнији од интереса заједнице.

 

Паметнијим инвестицијама у туризам доћемо у прилику да изнова акумулирамо свеж капитал који је неопходан за подизање квалитета јавних услуга. Здравствени туризам отвара огромне прилике, али његов развој постаје могућ тек са значајним улагањима у осавремењавање здравственог система и повратком бања у државно власништво. У прилог нам иде и чињеница да здравствени туризам у Европи није довољно развијен. Левица се залаже и за равномерно распоређене инвестиције у покретање археолошког, верског и културног туризма. Наш програмски план за развој села је такође важан за туризам захваљујући неискоришћеним руралним потенцијалима. Нову пољопривредну и руралну политику треба градити на природном заустављању миграција ка урбаним срединама и останку људи на селу. Пољопривреду и значај руралних средина можемо јачати и посредством плански употребљених инвестиција. Левица пружа руку поштеним предузетницима и гарантује да ће штитити интересе домаће микро, мале и средње привреде. Српска напредна странка је уочи избора 2012. године обећавала да ће водити политику бриге за интересе малих и средњих предузећа, али након доласка на власт ниједном нису заузели програмски став у интересу мале и средње привреде. Њихов однос према домаћој привреди у претходним годинама је такав да се мање средине интензивно празне, при чему партијски чиновници задржавају готово потпуни монопол над преосталим становништвом, осигуравајући несметано пословање искључиво за њима подобне предузетнике. Сама привреда је генерално порески преоптерећена и стога је пожељно смањити стопе и креирати стимулативне олакшице, како би се првенствено растеретила микро и мала привреда, а држава изборила са високим процентом незапослености, рада „на црно“ и сиве економије. Посебно подржавамо јачање улоге државе у банкарском сектору који је у актуелном систему отуђен од јавног интереса и стављен у службу елите. Левица се залаже и за праведнији порески систем и увођење прогресивне стопе опорезивања. Ништа мање важним не сматрамо ни јачање механизма задуженог за контролу наплате пореза, користећи принцип нулта толеранције за традиционално велике неплатише. Оваквим приступом долазимо до прилике за праведнију расподелу друштвеног богатства у корист неутрализације распрострањене стопе неједнакости. Новчани подстицаји за долазак страних инвеститора нису нужно погрешни, али се налазимо у озбиљном проблему уколико је то једини начин да привучемо страни капитал. Србија се у овом тренутку суочава са најездом тзв. „страних инвеститора“ чији је долазак испраћен подстицајима израженим у неколико десетина хиљада евра по радном месту, поклањањем плодних ораница и производњом штетном за наше животно окружење. Страни инвеститор приликом доласка у нашу земљу мора гарантовати анти-монополистички приступ пословању, поштовање највиших еколошких стандарда и права запослених на достојанствене услове рада и поштену зараду. Наглашавамо да ниједан инвеститор, био он страни или домаћи, не сме бити заштићен од контроле надлежних државних институција.

 

Извесно је да се данас налазимо на раскрсници између две економске идеје. Прва подразумева мере штедње сваки пут када капитализам западне у кризу и задуживање будућих генерација узимањем кредита код финансијских поверилаца по неповољним условима. Подсећамо на програм тзв. „фискалне консолидације“, којим је након парламентарних избора 2014. године тада изабрани Председник владе Александар Вучић, одузео нашим најстаријим грађанима достојанство неуставним смањењем пензија, иако је за време кампање обећавао да пензионери неће бити обухваћени мерама штедње. Иза друге економске идеје стоји Левица са стратегијом за промену система, стављањем друштвених, еколошких и социјалних интереса на прво место, уместо интереса крупног капитала и логике максимизације профита по сваку цену.

ПРЕДЛОЗИ ЛЕВИЦЕ

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

  • Донети Закон о пореклу имовине и капитала који ће обухватити носиоце јавних функција, као и оне који су се од 1987. године налазили на јавним функцијама, где би се по скраћеној процедури вршио поступак провере и одузимања имовине чије порекло није могуће утврдити.
  • Испитати рад Управе за јавне набавке провером сврсисходности и оправданости процедура у прошлости, a потом системском реформом ојачати постојеће механизме контроле и прећи на модел зелених јавних набавки.
  • Јединице локалне самоуправе морају осигурати транспарентност финансијског пословања, а држава ефикасност система задуженог за њихову контролу.

НБС И ОДНОС ПРЕМА БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ

  • Гарантовати немогућност заплене некретнине и имовине грађана која се користи за задовољавање основних животних потреба, на пример једине некретнине и јединог аутомобила.
  • Раздвојити инвестиционо од комерцијалног банкарства и на тај начин забранити да се унутар једне компаније или групе заједно обављају послови инвестиционог банкарства и пружања банкарских услуга грађанима и привреди.
  • Направити листу тзв. „пореских рајева“ на основу објективних и кредибилних критеријума и забранити банкама које послују у Србији било какву активност на тим локацијама, под претњом губитка дозволе за пословање.
  • Обновити пун инвестициони потенцијал Србије смањењем стопе обавезне резерве.
  • Дефинисати и постепено јачати системску заштиту корисника кредита од временског погоршања услова, односно њиховог стављања у неповољан положај током периода отплате кредита.
  • Ретроактивно укинути валутну клаузулу и обавезати банке да кредите узете у страним валутама поново обрачунају у динарима – и то на дан узимања кредита.
  • Ограничити камате банкама и онемогућити постојање накнадних и скривених трошкова које банке преносе на кориснике.
  • Трансформисати Српску банку на начин да служи за покретање јавних инвестиција у еколошки и информационо-технолошки транзициони развој, издавање бескаматних кредита и кредита по повољним каматним стопама физичким лицима, исплату зарада у државном сектору, гарантовани приступ услугама јавног банкарства широм земље итд.
  • Образовати Аграрну банку Србије при Српској банци са задатком да по повољним условима улаже у развој и стабилност пољопривредне производње и прехрамбени суверенитет.
  • Демократизовати рад банкарског сектора увођењем обавезног присуства запослених у органима одлучивања, као и могућности за изгласавања неповерења надређенима и стратешким пројектима.
  • Регулисати провизије на обављање мењачких послова (да не износе више од 0,5%).

ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ И ИНСТИТУЦИЈЕ

  • Против лица која су преко партијске књижице запошљавала у државним институцијама и предузећима покренути кривични поступак са захтевом за повраћај противправно присвојеног новца за нерад.
  • Преиспитати професионалне и моралне компетенције запослених у јавној управи и након тога омогућити њихово усавршавање и по потреби преквалификацију на друга и потребнија радна места.
  • Успоставити јавни регистар о броју и структури државних службеника и званичника за ефикасније управљање са људским ресурсима и јавни надзор над запошљавањем и трошковима државног сектора.
  • Расформирати непотребне државне агенције и као алтернативу увести комисије и друга радна тела према моделу оснивања искључиво на основу владине одлуке, подзаконског акта или међународног уговора.
  • Чиновништво мора постати професионално и нестраначко, уз јасно прецизирање начина напредовања и платних разреда.
  • Прописати стриктну обавезу државних органа у погледу заштите узбуњивача који не смеју бити отпуштени од стране корумпираног послодавца као што је то тренутно случај.

ПОРЕСКА ПОЛИТИКА

  • Плаћање пореза је патриотски чин и зато треба увести чешће контроле наплате да би се против оних за које се утврди утаја на време покренуо одговарајући кривични поступак.
  • Учинити списак привредних дужника који своје обавезе не измирују на време јавно доступним на сајту Пореске управе.
  • Прекинути праксу смањења броја филијала Пореске управе и осигурати да свака локална самоуправа има свој огранак.
  • Тежити значајном смањењу укупног броја парафискалних намета који оптерећују грађане и привреду и којих у овом тренутку има око 600.
  • Не опорезивати менструалне производе попут салвета, тампона и шољица.
  • Преполовити намете на лекове и основне животне намирнице.
  • Суспендовати Закон о донацијама и хуманитарној помоћи и усвојити нови Закон о донацијама, којим се, између осталог, треба регулисати и ослобађање од пореза на хуманитарне донације.
  • Информационо-технолошка индустрија је будућност и стога њен рад требају да прате нижи порези уместо халапљивости и неразумевања државе, а који могу да доведу искључиво до одлива стручњака из ове области.
  • Формирати посебно тело за контролу акциза специјализовано по акцизним производима, а које ће остваривати тесну сарадњу са тржишном инспекцијом, Управом Царине, МУП-ом и тужилаштвом.
  • Новим предузетницима у првих годину дана омогућити право на бесплатну подршку од стране пореског саветника.
  • Унапредити борбу против монопола и опорезивати као екстрапрофит средства зарађена монополистичким пословањем, против којег се може борити на ефикасан начин уколико усвојимо одговарајуће измене Закона о порезу на доходак грађана.
  • Двоструко опорезивати приватизовану и ненаменски коришћену или некоришћену имовину, као и имовину која је настала из шпекулативних радњи од приватизоване имовине за коју не постоји могућност да се врати у државно власништво на основу уговора о приватизацији.

ПРИВРЕДА

  • У сарадњи са регионалним привредним коморама и Привредном комором Србије, када год је то економски оправдано и могуће, оснивати компаније и савезе у иностранству, а које би служиле за промоцију и позиционирање интереса Србије на међународном тржишту.
  • Департизовати Фонд за развој Републике Србије како би он постао истинска подршка за наше извознике и домаће производне компаније, уз стављање примарног тежишта на информационе технологије, енергетски сектор и прехрамбену индустрију.
  • Усмерити државну помоћ на очување радних места уместо на субвенционисање додатне акумулације профита предузетника, преко увођења клаузуле о забрани отпуштања у привредним субјектима који примају помоћ, и то најмање три месеца након истека помоћи.
  • Покренути трајни програм „Друга шанса“ за оне предузетнике који су због непознавања свих недаћа и занемаривања од стране државних институција отишли у банкротство.
  • Планским програмима подршке и подстицајима популаризовати развој женског и социјалног предузетништва.
  • Привременим пореским олакшицама подржати мала и средња предузећа уколико за стално запосле најмање једног радника.
  • Увести јасно прописане и привремене пореске олакшице за предузећа која послују у складу са друштвеном одговорношћу.
  • Укинути књиговодство за мала предузећа и увести обавезу да сами раде искључиво завршни рачун.
  • Потпуно забранити тржишни пласман одевних и других предмета који су настали употребом животињског крзна.
  • Одредити строге прописе у погледу тржишних ограничења за производе животињског порекла која немају традиционално место у нашој прехрани.
  • Развијати, подржати и активно учествовати у подизању свести и промоцији производње и конзумирања органске хране.
  • Декриминализовати употребу и поседовање канабиса, увести га у легалне токове и омогућити његов строго контролисани узгој.
  • Загарантованим откупом пољопривредних производа стимулисати бављење пољопривредом и повратак људи на село.
  • Изградити 25 јавних регионално расподељених хладњача у којима ће се складиштити воће и поврће.
  • Прецизирати политику коришћења пољопривредног земљишта и потом неискоришћено пољопривредно земљиште у власништву државе уступљивати на коришћење газдинствима посредством стимулативних мера.
  • Објединити обрадиво земљиште у јединствени регистар.
  • Инвестирати у набавку система за наводњавање као део програма који ће за циљ имати стабилизацију пољопривредне производње.
  • Определити бескаматна и бесповратна средства за набавку нових и савремених пољопривредних алата и машина за рад.
  • Оснивањем Фонда за заштиту пољопривредника подржати заједнице и домаћинства погођена временским неприликама и сушом.
  • Производе настале коришћењем ГМО семена означити са посебном налепницом, верујући да свака одговорна власт има обавезу да на истинит начин информише потрошаче о прехрамбеним производима, а што је основни предуслов за јачање здравствене слике нације и постепени раст животног века.
  • Препознати улогу жена у пољопривреди подстицањем њиховог учешћа у пољопривредној производњи и побољшањем животних услова који ће допринети смањењу опште неједнакости између жена и мушкараца.
  • Детаљним изменама Закона о задругама реафирмисати идеју задругарства и решити питање газдинстава која су некада била у задружном власништву, као и плантажа и великих пољопривредних комбината.
  • Засебним законом дефинисати улогу и начин рада пијаца и велетржница.
  • Активирати нови инвестициони фонд који ће служити за обнову смештајних капацитета и развој туризма и створити услове за покретање изградње хотелских капацитета за стандарде и потребе елитног туризма.
  • Туризам представља развојну шансу Србије и зато подржавамо инвестиције у међународну промоцију и општи развој туризма, полазећи од уверења како се поготово морају искористити велики потенцијали археолошког, верског, еколошког, сеоског, здравственог и културног туризма.
  • Издвојити већа средства за потребу заштите и промоције националних паркова, али и заштићених подручја од изузетног природног и културно-историјског значаја.
  • Усвојити Закон о креативним индустријама.
  • Осигурати усвајање посебног закона о занатству, ради оживљавања замрлих а неопходних заната и унапређења постојећих.
  • Интервенисати отварањем активних производних погона у деловима Србије где није могуће довести инвеститора, а поготово у местима где постоји наслеђе успешне привредне производње у одређеним делатностима.
  • Напустити идеју приватно-јавног партнерства, бар када је реч о јавним предузећима и стратешким добрима, јер тај модел служи за социјализацију губитка и приватизацију профита, односно за пресипање јавног новца у приватне џепове.
  • Јачати капацитете и улогу удружења потрошача и радити на образовним кампањама које ће за циљ имати пружање релевантних информација о правима потрошача и њиховој заштити на тржишту.