
ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И КУЛТУРА
Левица се залаже за:
» не-тржишни однос према даљем развоју образовања
» позиционирање Србије у међународном научном простору
» систем који прати културне потребе
Здрава просветна политика је друштвени и национални приоритет од посебног значаја. Свако дете заслужује једнаке могућности у погледу образовања и личног развоја и школство се не сме заснивати на привилегијама и производњи јефтине радне снаге. Погрешан приступ образовању донео нам је и постепено одумирање заната, док смо временом постајали технолошки све подређенији развијенијим државама. Материјалан положај просветних радника такође није на довољном нивоу. Полазећи од претпоставке да наша просвета има потенцијал да осигура стварање добрих, слободномислећих и одговорних људи који ће у будућности служити интересима заједнице, Левица се залаже за конкретне системске мере и реформе, јер систем образовања, психофизички развој деце и егзистенцијална сигурност васпитача, учитеља и наставника не сме бити условљена тржишном неизвесношћу. Наука је тесно повезана са образовањем и зато је важно нагласити како Србија има врхунске и светски признате научнике који од своје државе нису подржани на одговарајући начин. Србија се према подацима Унесковог института за статистику налази у реду европских држава са процентуално најнижим издвајањима за потребе развоја науке и научних истраживања. Науку треба водити знањем и планском стратегијом за међународно позиционирање, преко већег учешћа у европском и светском научном простору. Левица подржава повећање расхода и на средњи рок достизање удела у БДП-у од 2%, постепени раст броја научника на милион становника и позитиван заокрет у односу према науци. Циљ је озбиљно смањење међународне зависности у технолошком и политичком смислу, али и образовање кадрова који ће имати знање и способности да примене високе технологије у домаћој привреди. У области културне политике постоје нагомилани проблеми и уопште се не ради на њиховом решавању, јавни конкурси се углавном завршавају по родбинским, пријатељским и партијским линијама владајућих странака, а постојећа издвајања не достижу ни 1% буџета. Ресорно министарство није савезник ни култури ни радницима у култури. Левица је одлучна у намери да се избори за промене у културној политици. Наша водиља у предложеним мерама је залагање да сваки појединац оствари право на приступ култури и културном садржају, у сврху личног развоја и задовољавања културних потреба, где економски и инклузивни аспект сматрамо подједнако важним.
ПРЕДЛОЗИ ЛЕВИЦЕ
ОБРАЗОВАЊЕ
- Унапредити квалитет програма за предшколско образовање јачањем стручних компетенција васпитача путем обука, размене, менторске подршке и учешћа у раду релевантне стручне заједнице.
- Осигурати предност приликом уписа у предшколске установе за децу из социјално угрожених породица, и то све док се не створе одговарајући уписни услови.
- Инвестирати у ширење мреже јавних предшколских установа узимајући у обзир информације попут броја становника и густину насељености на локалном нивоу.
- Издвојити средства за обнову постојећих и изградњу нових основних и средњих школа – осигурати висок квалитет учионица, стручних простора, сала за физичко и тоалета.
- Понудити деци и родитељима одговарајућу стручност особља тако што ће свака основна школа међу стално запосленим кадровима имати најмање по једног дефектолога, логопеда, педагога и психолога.
- Обезбедити једнаке могућности за свако дете – финансирати из јавних средстава уџбенике, прибор, ужину и по потреби превоз за децу која живе у руралним срединама.
- Реорганизовати грађанско васпитање тако да тај предмет постане сталан и да из њега деца и млади током свог одрастања заиста уче о грађанским правима и слободама, важности креативног и критичког мишљења и тимском раду.
- Увести обавезно средње образовање.
- Прекинути са применом постојећег система дуалног образовања које служи искључиво за производњу јефтине радне снаге.
- Средњошколцима од првог разреда обезбедити могућност анонимног и бесплатног приступа сексуалном саветовалишту.
- Омогућити доступност сексуалног образовања у основним и средњим школама, кроз посебан наставни предмет прилагођеног садржаја за различите перцепцијске могућности и узрасте, јер је битно да млади путем формалног образовања на време буду упознати са сазнањем о важности добровољног ступања у сексуалне односе, пристанку и телесном интегритету.
- Успоставити већи број неформалних часова о родној равноправности и истицати значај борбе против полно утемељених стереотипа.
- Спроводити редовне анти-дискриминационе обуке наставног кадра.
- Прилагодити наставу духу времена у којем живимо – осавременити наставни план и програм комбиновањем учења из уџбеника, наставног рада у природи и савремених технологија.
- Постепено смањивати број ученика по разреду тако да он временом не износи више од 15.
- Уз помоћ ресорног министарства организовати чешће једнодневне излете за основце и средњошколце.
- Препознати и на одговарајући начин третирати посебно надарену децу, преко израде и затим усвајања пројектног плана и примену успешне међународне праксе на овом пољу, као на пример давањем могућности ранијег уписа у школу, прескакања разреда, интензивирања школских интелектуалних такмичења, самоиницијативног присуства часовима старијих разреда, похађања додатних курсева и летњих ваншколских кампова, као и јачањем значаја стипендије за врхунска постигнућа када говоримо о средњем образовању.
- Ускладити основно и средње образовање са интересима детета и породице преласком на одржавање једносменске наставе.
- Ради здравог развоја детета заговарамо обавезу формирања еколошких одреда у основним школама, повратак компетативног спорта у средње школе и повећање фонда часова физичког васпитања у основним и средњим школама.
- На нарастајући тренд вршњачког насиља одговорити промоцијом и неговањем вредности другарства.
- Елиминисати Родитељски фонд у школама у корист подршке из јавних средстава тј. укинути тзв. „ђачки динар“.
- Скратити школске распусте уз задржавање праксе да се државним празницима не иде у школу.
- Подићи контролу квалитета и рада приватних образовних установа (вртића, основних, средњих и виших школа и факултета).
- Развити одговарајуће правне механизме и започети са испитивањем свих сумњиво стечених диплома, почевши од 1987. године, на државним и приватним установама за високо образовање.
- У потпуности напустити Болоњски процес који омогућава друштвено и економски неједнак приступ високом образовању.
- Потпуно укинути самофинансирајућа места на вишем образовном нивоу и тиме остварити прелазак на буџетски систем (сви трошкови студирања се покривају из јавно доступних средстава).
- Подстицати развој јавних студијских програма на енглеском језику.
- Спровести свеобухватне промене у систему Студентског центра.
- Описмењавање нације поставити као један од стратешких приоритета нове просветне политике – искоренити функционалну неписмености и ширити дигитални облик писмености.
- Реализовати конкретне програме описмењавања и професионалног оспособљавања за лица која нису завршила или од стеченог знања имају само основну школу.
- Оснажити и развијати приватну иницијативу на пољу целоживотног учења и промовисати сарадњу између појединца, локалне самоуправе и привреде.
- Законски дефинисати опште могућности ванредног школовања и школовања од куће, односно на прецизнији начин утврдити правила, ограничења и контролу таквог модела школовања.
- Реформисати специјалне школе у погледу приближавања редовном плану и програму основних и средњих школа, али никако не запоставити ни важност квалитетног развоја и ефикаснијег рада са децом.
- Размотрити и потом популаризовати одговарајући модел туторства који може бити кључан фактор у развојном добу сваког детета и сваке младе особе.
- Покренути раст зарада у четворогодишњем временском интервалу од укупно 28,8% – реализацијом овог предлога годишњи раст зарада свим васпитачима, учитељима и наставницима износиће 7,2%.
- Директоре школа бирати искључиво на темељу резултата јавних тестирања кандидата пријављених на конкурс.
- Опште промене у систему образовања конципирати са намером да Србија у будућности постане регионални, европски и светски лидер у најмање три производне делатности: писање софтвера за дигиталне апликације, органске исхране и зелених технологија.
НАУКА
- Развијати подстицајне програме намењене за привредне субјекте који улажу у истраживачко-развојне пројекте.
- Гарантовати сигурност запослења за све научнике и истраживаче.
- Укинути платне разлике истраживача у истим звањима.
- Побољшати услове рада у научно-истраживачкој делатности преко осавремењавања опреме, сталног усавршавања кадрова, оснивања нових института и центара пратећи развојне потребе Србије, развоја партнерстава са локалном заједницом и привредом итд.
- Кроз тесну сарадњу са Шумарским факултетом развијати научно-истраживачку област одрживог шумарства.
- Улагати у младе научнике како би се смањио тренд „одлива мозгова“ и истовремено обезбедила одговарајућа кадровска основа као замена за старије научне кадрове.
КУЛТУРА
- Отпочети са системским улагањима у обнову, изградњу нових и унапређење рада постојећих архива, библиотека, завода за заштиту споменика и музеја.
- Проширити дане отворених врата у музејима на гарантована два дана недељно.
- Финансирати развој маргинализованих грана културе, позоришта и кинематографије.
- Заштитити права слободних уметника – решити њихов радни статус и положај у систему и преузети плаћање стажа и доприноса за ПИО и РФЗО и измирити постојеће дугове.
- Подупрети међусекторску повезаност културе и области као што су просвета, здравство, информационе технологије, екологија итд.
- Обавезати телевизије са националном фреквенцијом око емитовања културно-образовног програма: најмање сат времена радним данима и најмање два сата у данима викенда и за време државних празника.
- Стимулисати активну сарадњу између тела задужених за филмску индустрију, медијских сервиса и компанија које се баве продукцијом и дистрибуцијом материјала.
- Иницирати оснивање кровне националне организације за културу и инклузију и за њен главни циљ поставити промоцију и заступање пуне укључености особа са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, ЛГБТ+ заједнице и мањинске и избегличке популације на свим нивоима позоришне, телевизијске и филмске индустрије.
- Тежити да на дуже стазе свако село добије сопствени Дом културе са активним културно-уметничким садржајем.
- Изградити културне четврти у највећим градовима – Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Суботица (пожељно је да се културне четврти налазе што ближе градским центарским зонама).
- Формулисати законско начело постојања минималне културне понуде на нивоу локалне самоуправе.
- Јачати степен регионалне и међународне културне сарадње и тиме постепено подизати углед Србије у свету.