ОБРАЗОВАЊЕ

• Унапредити квалитет програма за предшколско образовање јачањем стручних компетенција васпитача путем обука, размене, менторске подршке и учешћа у раду релевантне стручне заједнице.
• Осигурати предност приликом уписа у предшколске установе за децу из социјално угрожених породица, и то све док се не створе одговарајући уписни услови.
• Инвестирати у ширење мреже јавних предшколских установа узимајући у обзир информације попут броја становника и густину насељености на локалном нивоу.
• Издвојити средства за обнову постојећих и изградњу нових основних и средњих школа – осигурати висок квалитет учионица, стручних простора, сала за физичко и тоалета.
• Понудити деци и родитељима одговарајућу стручност особља тако што ће свака основна школа међу стално запосленим кадровима имати најмање по једног дефектолога, логопеда, педагога и психолога.
• Обезбедити једнаке могућности за свако дете – финансирати из јавних средстава уџбенике, прибор, ужину и по потреби превоз за децу која живе у руралним срединама.
• Реорганизовати грађанско васпитање тако да тај предмет постане сталан и да из њега деца и млади током свог одрастања заиста уче о грађанским правима и слободама, важности креативног и критичког мишљења и тимском раду.
• Увести обавезно средње образовање.
• Прекинути са применом постојећег система дуалног образовања које служи искључиво за производњу јефтине радне снаге.
• Средњошколцима од првог разреда обезбедити могућност анонимног и бесплатног приступа сексуалном саветовалишту.
• Омогућити доступност сексуалног образовања у основним и средњим школама, кроз посебан наставни предмет прилагођеног садржаја за различите перцепцијске могућности и узрасте, јер је битно да млади путем формалног образовања на време буду упознати са сазнањем о важности добровољног ступања у сексуалне односе, пристанку и телесном интегритету.
• Успоставити већи број неформалних часова о родној равноправности и истицати значај борбе против полно утемељених стереотипа.
• Спроводити редовне анти-дискриминационе обуке наставног кадра.
• Прилагодити наставу духу времена у којем живимо – осавременити наставни план и програм комбиновањем учења из уџбеника, наставног рада у природи и савремених технологија.
• Постепено смањивати број ученика по разреду тако да он временом не износи више од 15.
• Уз помоћ ресорног министарства организовати чешће једнодневне излете за основце и средњошколце.
• Препознати и на одговарајући начин третирати посебно надарену децу, преко израде и затим усвајања пројектног плана и примену успешне међународне праксе на овом пољу, као на пример давањем могућности ранијег уписа у школу, прескакања разреда, интензивирања школских интелектуалних такмичења, самоиницијативног присуства часовима старијих разреда, похађања додатних курсева и летњих ваншколских кампова, као и јачањем значаја стипендије за врхунска постигнућа када говоримо о средњем образовању.
• Ускладити основно и средње образовање са интересима детета и породице преласком на одржавање једносменске наставе.
• Ради здравог развоја детета заговарамо обавезу формирања еколошких одреда у основним школама, повратак компетативног спорта у средње школе и повећање фонда часова физичког васпитања у основним и средњим школама.
• На нарастајући тренд вршњачког насиља одговорити промоцијом и неговањем вредности другарства.
• Елиминисати Родитељски фонд у школама у корист подршке из јавних средстава тј. укинути тзв. „ђачки динар“.
• Скратити школске распусте уз задржавање праксе да се државним празницима не иде у школу.
• Подићи контролу квалитета и рада приватних образовних установа (вртића, основних, средњих и виших школа и факултета).
• Развити одговарајуће правне механизме и започети са испитивањем свих сумњиво стечених диплома, почевши од 1987. године, на државним и приватним установама за високо образовање.
• У потпуности напустити Болоњски процес који омогућава друштвено и економски неједнак приступ високом образовању.
• Потпуно укинути самофинансирајућа места на вишем образовном нивоу и тиме остварити прелазак на буџетски систем (сви трошкови студирања се покривају из јавно доступних средстава).
• Подстицати развој јавних студијских програма на енглеском језику.
• Спровести свеобухватне промене у систему Студентског центра.
• Описмењавање нације поставити као један од стратешких приоритета нове просветне политике – искоренити функционалну неписмености и ширити дигитални облик писмености.
• Реализовати конкретне програме описмењавања и професионалног оспособљавања за лица која нису завршила или од стеченог знања имају само основну школу.
• Оснажити и развијати приватну иницијативу на пољу целоживотног учења и промовисати сарадњу између појединца, локалне самоуправе и привреде.
• Законски дефинисати опште могућности ванредног школовања и школовања од куће, односно на прецизнији начин утврдити правила, ограничења и контролу таквог модела школовања.
• Реформисати специјалне школе у погледу приближавања редовном плану и програму основних и средњих школа, али никако не запоставити ни важност квалитетног развоја и ефикаснијег рада са децом.
• Размотрити и потом популаризовати одговарајући модел туторства који може бити кључан фактор у развојном добу сваког детета и сваке младе особе.
• Покренути раст зарада у четворогодишњем временском интервалу од укупно 28,8% – реализацијом овог предлога годишњи раст зарада свим васпитачима, учитељима и наставницима износиће 7,2%.
• Директоре школа бирати искључиво на темељу резултата јавних тестирања кандидата пријављених на конкурс.
• Опште промене у систему образовања конципирати са намером да Србија у будућности постане регионални, европски и светски лидер у најмање три производне делатности: писање софтвера за дигиталне апликације, органске исхране и зелених технологија.

НАУКА

• Развијати подстицајне програме намењене за привредне субјекте који улажу у истраживачко-развојне пројекте.
• Гарантовати сигурност запослења за све научнике и истраживаче.
• Укинути платне разлике истраживача у истим звањима.
• Побољшати услове рада у научно-истраживачкој делатности преко осавремењавања опреме, сталног усавршавања кадрова, оснивања нових института и центара пратећи развојне потребе Србије, развоја партнерстава са локалном заједницом и привредом итд.
• Кроз тесну сарадњу са Шумарским факултетом развијати научно-истраживачку област одрживог шумарства.
• Улагати у младе научнике како би се смањио тренд „одлива мозгова“ и истовремено обезбедила одговарајућа кадровска основа као замена за старије научне кадрове.

КУЛТУРА

• Отпочети са системским улагањима у обнову, изградњу нових и унапређење рада постојећих архива, библиотека, завода за заштиту споменика и музеја.
• Проширити дане отворених врата у музејима на гарантована два дана недељно.
• Финансирати развој маргинализованих грана културе, позоришта и кинематографије.
• Заштитити права слободних уметника – решити њихов радни статус и положај у систему и преузети плаћање стажа и доприноса за ПИО и РФЗО и измирити постојеће дугове.
• Подупрети међусекторску повезаност културе и области као што су просвета, здравство, информационе технологије, екологија итд.
• Обавезати телевизије са националном фреквенцијом око емитовања културно-образовног програма: најмање сат времена радним данима и најмање два сата у данима викенда и за време државних празника.
• Стимулисати активну сарадњу између тела задужених за филмску индустрију, медијских сервиса и компанија које се баве продукцијом и дистрибуцијом материјала.
• Иницирати оснивање кровне националне организације за културу и инклузију и за њен главни циљ поставити промоцију и заступање пуне укључености особа са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, ЛГБТ+ заједнице и мањинске и избегличке популације на свим нивоима позоришне, телевизијске и филмске индустрије.
• Тежити да на дуже стазе свако село добије сопствени Дом културе са активним културно-уметничким садржајем.
• Изградити културне четврти у највећим градовима – Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Суботица (пожељно је да се културне четврти налазе што ближе градским центарским зонама).
• Формулисати законско начело постојања минималне културне понуде на нивоу локалне самоуправе.
• Јачати степен регионалне и међународне културне сарадње и тиме постепено подизати углед Србије у свету.