ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

Левица се залаже за:

» успостављање народне демократије

» разноврсан и равномеран развој на месном, општинском, градском, окружном, покрајинском и националном нивоу

» промену изборног и стварање далеко јефтинијег политичког система

Промена политичког система захтева реформе на пољу децентрализације административно-политичке и фискалне моћи, демократизације друштвено-политичког живота, као и изборног процеса. Све то је неопходно да би се унутар државе створила равнотежа у моћи и одговорности, пружајући прилику за бољи живот и просперитет свих њених грађана, независно од тога у ком делу Србије живе. Тренутни систем је централизован и развој локалних средина зависи од политичког момента и воље владе, улога покрајине је да задовољи партијске и друге апетите, не постоји никаква повезаност грађана са њиховим изабраним политичким представницима тј. наш изборни систем ради у корист финансијских елита и страначких централа, парламент је далеко од народног и инклузивног у ширем контексту (географски, заступљеност маргинализованих група попут особа са инвалидитетом…) итд. Левица снажно заговара промену таквог и успостављање новог система који ће радити за и у корист обичног човека. У погледу децентрализације, наша залагања су усмерена на правичност, свеукупан развој локалних заједница и њихову међусобну сарадњу, али и нови однос према Војводини узимајући у обзир виталне друштвене и националне интересе. Решења за промене у изборном систему траже јачање демократске културе, инклузивност и већу пропорционалност приликом институционалног представљања грађана у највишим законодавним институцијама на националном и покрајинском нивоу. Такође, наши предлози су усмерени на значајне уштеде и смањење трошкова које прави политички систем. Наш циљ је да друштвено-политички процеси буду усклађени са суштинским и свакодневним потребама и интересима људи.

ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА

Левица подржава приступ утемељен на супсидијарности у складу са Европском повељом о локалној самоуправи, проширење овлашћења Града Београда и других градова и општина које за то имају услове, као и подстицање међуопштинске сарадње између развијених и мање развијених општина. Пожељно је прецизно и унапред одредити економски аспект у погледу финансирања градова и општина, кроз законодавни оквир и према следећим важним параметрима:

➔ барем приближан износ по глави становника

➔ просечан БДП по глави становника, додати или одузети на разлику, зависно од тога да ли је већи или мањи у односу на просек
➔ компонента демографске структуре
➔ угроженост по основу становања и/или (не)развијености јединице локалне самоуправе

 

ЛОКАЛНИ РАЗВОЈ

• Отворити јавну расправу поводом реорганизације градских општина у Београду, успостављања функционалне децентрализације и поштеније расподеле буџетских средстава између градске и општинских власти.

• Вратити новосадском насељу Петроварадин статус градске општине.

• Поново успоставити поделу на градске општине у Крагујевцу, детаљно анализирајући могућности, предности и недостатке таквог система из претходног пута, као и како ће таква реформа утицати на развој града и унапређење живота и животног стандарда свих Крагујевчана.

• Осигурати поштовање права на развој општина које се налазе у саставу Врања, Ниша, Пожаревца и Ужица.

• Спровести одлучне реформе месних заједница, и то на начин да оне постану средство за реализацију циљева одрживог развоја, подршку иницијативама у оквиру заједнице и задовољавање потреба на микро нивоу.

 

АП ВОЈВОДИНА

Коначно усвојити закон који ће регулисати сва имовинска и економска питања на покрајинском нивоу, ради прецизирања начина на који се стичу средства за вршење дужности из надлежности покрајине. Потребно је да се усвајањем таквог закона гарантује:

➔ поштовање уставног минимума у погледу издвајања 7% од укупних јавних прихода централног нивоа власти

➔ дефинисање поделе прихода остварених на територији покрајине између Владе Републике Србије, Владе АП Војводина и администрација на локалном нивоу, узимајући у обзир интересе локалних самоуправа и неповредивост права на развој и остваривање локалних потреба

➔ задржавање 75% остварених прихода од туризма и туристичких делатности на територији покрајине

➔ финансирање локалних самоуправа на територији покрајине помоћу средстава из националног и покрајинског буџета, у сразмери 60/40 у корист покрајинске власти

 

Левица такође наглашава да:

➔ АП Војводини треба поверити већи степен аутономије, постепено и водећи рачуна о дугорочној одрживости таквог приступа (законски основ за ову промену је садржан у постојећем Закону о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводина).

➔ Наш програм истиче важност одређеног степена покрајинске и локалне аутономије безбедносног, правосудног и медијског система.

ПРОМЕНА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА

ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

• Извршити процес пререгистрације политичких странака и омогућити да већинска организација добије статус политичке странке са прикупљених 10.000 потписа подршке, покрајинска са 5.000 потписа подршке и мањинска са 500 потписа подршке; Приликом прикупљања потписа за регистрацију политичке странке на националном нивоу осигурати принцип географске инклузивности, односно најмање 1.000 и највише 3.500 потписа из сваког од четири региона за статистичке потребе; Прикупљање потписа за регистрацију мањинске странке ограничити на лица из заједнице; Цену овере потписа за регистрацију странке прописати на 200 динара.

• Ослободити регистроване политичке странке обавезе прикупљања потписа подршке за излазак на парламентарне, покрајинске, београдске и друге изборе на локалном нивоу.

• Политичкој странци регистрованој на покрајинском нивоу гарантовати право учешћа на парламентарним изборима (Зона I, АПВ).

• Групама грађана оставити право учешћа на изборима под следећим условима: за учешће на парламентарним изборима прикупити најмање 0,3% потписа подршке од укупно изашлих бирача на претходне изборе, у свакој од три предложене изборне јединице; за учешће на изборима АПВ прикупити најмање 0,5% потписа подршке од укупно изашлих бирача на претходне покрајинске изборе; за учешће на градским изборима у Београду прикупити најмање 0,25% потписа подршке од укупно изашлих бирача на претходне градске изборе.

• Омогућити нестраначким кандидатима учешће на локалним изборима под условом да доставе 0,2% потписа подршке од укупно изашлих бирача на претходне изборе у њиховој изборној јединици или на територији самоуправе за позиције градоначелника и председника општине, као и кандидовање за парламентарна места намењена дијаспори, косовским Србима и Горанцима, мањинско-етничким заједницама и особама са инвалидитетом достављањем следећег броја потписа подршке: 50 потписа за кандидовање на листи за дијаспору, од лица из дијаспоре; 50 потписа за кандидовање на листама за Србе јужно од реке Ибар, Србе са Севера Косова и Косовске Горанце; 50 потписа из заједнице за кандидовање на листама за албанску, ромску и друге мањинске заједнице, односно 100 потписа за кандидовање на листи за представнике муслиманског и бошњачког народа; Особама са инвалидитетом које не припадају странкама омогућити кандидатуру тако што ће доставити потписе подршке од најмање 20 организација цивилног друштва које се у свом раду баве заштитом и унапређењем положаја лица из заједнице.

• Потписе групама грађана и нестраначким кандидатима за излазак на изборе оверавати по цени од 50 динара (најчешћа цена у претходним изборним циклусима).

• Сматрати да је регистрована политичка странка престала са радом ако не понуди кандидате у највише два парламентарна изборна циклуса.

• Парламентарне представнике из региона добити на најразличитије могуће начине, условљено вољом сваке појединачне државе, као и њиховим унутрашњим приликама за српску заједницу; Закон у овом смислу треба поједноставити, а сам начин избора народних посланика из региона уредити подзаконским актима, на основу међудржавних споразума.

 

ИЗБОРНИ СИСТЕМ КОЈИ РАДИ ЗА СВЕ

Укратко о нашем предлогу:

➔ постојећи број народних и покрајинских посланика и одборника у Скупштини Града Београда је одговарајући за предложену реформу

➔ залажемо се за прелазак на мешовити изборни систем: применити пропорционални изборни систем са преференцијалним дописивањем за парламентарне и покрајинске изборе, односно остати на „чистом“ пропорционалном систему за избор половине градских одборника у Београду; за избор друге половине градских одборника у Београду, локалних већника (одборници -> већници) и народних посланика са листа за косовске Србе и Горанце, дијаспору, особе са инвалидитетом и мањинско-етничке заједнице користити једнокружан већински изборни систем

➔ предлажемо корекцију цензуса на 2% (3% -> 2%) и расподелу мандата према Сент Лагијевој формули за изборе по пропорционалном систему; Сент Лагијева формула је више пропорционална у односу на Донтову и такође поштенија према странкама изнад цензуса са мање гласова, што је и један од разлога зашто се она примењује у Немачкој, Норвешкој и Шведској

➔ овако конципиран предлог у наставку сам по себи предвиђа укидање природног прага-цензуса за мањинске заједнице, јер је идеал Левице приликом израде предлога била изградња демократског, инклузивног и праведнијег изборног система

➔ важно је гарантовати одговарајуће представљање мање заступљеног пола, и у пропорционалном и у већинском систему, тако што ће организације бити у законској обавези да осигурају најмање 40% места на пропорционалним листама и да процентуално понуде исто толико кандидата од њиховог укупног броја на изборима који се одржавају по већинском систему

 

ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ

» 250 народних посланика

» Поделити Србију на три изборне јединице: Зона I, АПВ (60 мандата) – Зона II, Град Београд (40 мандата) – Зона III, остало (120 мандата)

» Гарантовати места за представнике Срба из региона (10): 3 места за Србе из Републике Српске, по 2 места за Србе из Хрватске и Црне Горе и по 1 место за Србе из Албаније, Македоније и Словеније

» Гарантовати места за мањинске странке (8): 5 места за представнике муслиманске и бошњачке заједнице, 2 места за представнике албанске заједнице и 1 место за представника ромске заједнице; представници осталих мањинских странака учествују на посебној изборној листи, такође по већинском систему, у борби за преостали мандат; очекивано је да поједине мањинске странке освајају мандате у Зони 1-АПВ, пре свега странке које заступају интересе мађарске, хрватске и словачке националне заједнице

» Гарантовати места за дијаспору (5)

» Гарантовати места за представнике косовских Срба и Горанаца (4) – 2 места за Србе јужно од реке Ибар и по 1 место за Србе са Севера Косова и Горанце

» Гарантовати места за особе са инвалидитетом (3)

 

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

• Ограничити број министарстава на највише 14.

• Укинути функцију тзв. „министра без портфеља“, чије постојање значајно увећава трошкове политичког система, и која постоји искључиво да би задовољила личне, страначке и коалиционе апетите.

• Законски регулисати да Председник владе може именовати највише два потпредседника.

 

Наш предлог за 14 министарстава Владе Републике Србије:

➔ Министарство финансија

➔ Министарство државне управе

➔ Министарство правде

➔ Министарство инфраструктуре

➔ Министарство рада

➔ Министарство породице и социјалног благостања

➔ Министарство пољопривреде, туризма и локалног развоја

➔ Министарство здравља

➔ Министарство заштите животне средине и добробити животиња

➔ Министарство просвете, науке и културе

➔ Министарство младих

➔ Министарство одбране

➔ Министарство дијаспоре

➔ Министарство спољних послова

 

ПОКРАЈИНСКИ ИЗБОРИ

» 120 покрајинских посланика

» Обавезати учеснике избора у погледу кандидатуре најмање једне особе са инвалидитетом уколико њихова листа броји више од 10 кандидата

 

БЕОГРАДСКИ ИЗБОРИ

» 110 одборника

» Формирати 55 изборних јединица: Нови Београд (7), Земун и Чукарица (6), Вождовац и Палилула (5), Звездара (4), Обреновац и Раковица (3), Врачар, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Савски венац, Стари град и Сурчин (2), Барајево и Сопот (1)

» Обавезати организације у погледу кандидовања најмање две особе са инвалидитетом, у пропорционалном и/или већинском систему

» Градоначелник би био предложен и изабран од стране већине (најмање 56 одборника)

 

ПРОМЕНЕ ЗА БОЉИ ЛОКАЛНИ СИСТЕМ

• Укинути градска и општинска већа у постојећој форми.

• Заменити избор одборника за избор већника – не мање од 15 и не више од 51, односно не мање од 9 и не више од 25 за градске општине.

• Избор одборника у Београду и локалних већника спроводити такође на сваке четири године, пазећи да између редовних парламентарних и градских и локалних избора увек има две године разлике.

• Број већника у локалним већницама везати за последњи попис становништва.

• Предложени систем подразумева бирање по једног већника у свакој изборној јединици, водећи рачуна о формирању потребног броја изборних јединица и њиховој приближној величини.

• Градоначелнике и председнике општина бирати директно на изборима применом двокружног већинског изборног система.

 

Конкретан пример: У односу на последњи попис становништва сваки град и свака општина оствариле би право на следећи број већника:

➔ до 5.000 становника, 15 већника

➔ до 10.000 становника, 17 већника

➔ до 20.000 становника, 19 већника

➔ до 30.000 становника, 21 већника

➔ до 45.000 становника, 23 већника

➔ до 60.000 становника, 25 већника

➔ до 90.000 становника, 27 већника

➔ до 120.000 становника, 29 већника

➔ више од 120.000 становника, 31 већника

➔ Град Крагујевац, 35 већника

➔ Град Ниш, 45 већника

➔ Град Нови Сад, 51 већника

 

Конкретан пример: У односу на исти принцип, градске општине на територији Града Београда оствариле би право на следећи број већника:

➔ до 30.000 становника, 15 већника

➔ до 50.000 становника, 17 већника

➔ до 80.000 становника, 19 већника

➔ до 120.000 становника, 21 већника

➔ до 175.000 становника, 23 већника

➔ више од 175.000 становника, 25 већника

 

Конкретан пример: У односу на исти принцип, градске општине у другим градовима оствариле би право на следећи број већника:

➔ Ужице: Севојно, 9 већника

➔ Врање: Врањска бања, 9 већника

➔ Пожаревац: Костолац, 11 већника

➔ Ниш: Нишка бања (9 већника), Црвени крст (11 већника), Пантелеј (13 већника), Нишка Палилула и Медијана (15 већника)

 

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ

• Оставити сваком појединцу могућност да се кандидује за председника, небитно да ли се ради о страначком или независном кандидату, уз услов да приложи најмање 20.000 потписа подршке за своју кандидатуру.

• Председнику који не успе да осигура други мандат ограничити право на поновно подношење кандидатуре у будућности.

ОСТАЛИ ПРЕДЛОЗИ ЛЕВИЦЕ

  • Изборе одржавати петком и у смислу закона тај дан третирати као државни празник који се празнује нерадно.
  • Дозволити право гласа на изборима са навршених 16 година.
  • Увести у наше законодавство новчану казну у износу од 3.000 динара за неизлазак на парламентарне изборе и конципирати је тако да њен износ расте за 25% са сваким новим понављањем прекршаја.
  • Спречити сукоб интереса осигуравањем неспојивости функција на више нивоа власти истовремено.
  • Направити план реформи управних округа који ће омогућити бољу поделу надлежности између централног нивоа власти, власти на нивоу АПВ, начелника управних округа и локалних администрација; Изместити постављање начелника у Народну скупштину, односно у Скупштину АПВ за управне округе на територији покрајине.
  • Дати локалним већницама надлежности у погледу избора начелника Полицијске управе.
  • Радити на подизању свести, значаја и принципа повезаних са локалном демократијом и институцијама народне петиције и грађанског опозива.
  • Проширити овлашћења и могућности за деловање и рад Омбудсмана и Повереника за заштиту равноправности.
  • Извршити корекцију региона за потребе статистике: Београд (I), Војводина (II), Шумадија и западна Србија (III) и Јужна и источна Србија (IV); Главна промена у овом предлогу односи се на укидање региона „Косово и Метохија“ и припајање Севера Косова статистичком региону „Шумадија и западна Србија“.