ПОЛОЖАЈ И ПРАВА РАДНИКА

Левица се залаже за:

» усвајање новог Закона о раду и допуну постојећих и доношење нових прописа који су важни за заштиту и унапређење положаја радника

Званични подаци Републичког завода за статистику говоре да је на крају првог квартала 2022. године незапосленост износила 10,6% и то преведено у конкретне бројке значи да је најмање 340.000 радно способних људи незапослено тј. у односу на четврти квартал 2021. године забележен је пораст незапослености за 0,8%. Треба узети у обзир да званични подаци не укључују радно способно становништво које се из бирократских разлога не налази на евиденцији и претпоставља се да је укупан број стварно незапослених већи од 650.000 људи. У Србији се до посла у државном сектору, и то најчешће на одређено време као вид политичког притиска, долази чланством у владајућим странкама или обављањем теренско-партијских и других страначких послова. У таквим околностима радници свих занимања и профила бирају одлазак из земље, у мање или више развијене државе, али са уређенијим системом и односом према достојанству радника. На огромну незапосленост, страначко запошљавање и исељавање радно способног становништва надовезују се и други проблеми, као на пример зарада испод минимално прописане цене рада, нередовне исплате зарада, неплаћени прековремени рад и рад викендом, рад „на црно“, дискриминација на основу боје коже, инвалидитета, сексуалне оријентације и пола приликом запошљавања, неповољан положај радника у приватном сектору где одређени број предузетника избегава да поштује кључне одредбе радног законодавства и притисак на рад и организовање синдиката и изабраних синдикалних представника. Сви ти проблеми заједно представљају огромну препреку за успостављање солидарности између радника и постојање суштинске и системске борбе за усвајање новог и раднички оријентисаног Закона о раду, који ће подједнако штитити све стране, како у државном тако и у приватном сектору. Ми из Левице верујемо да свако има право да доприноси развоју локалне и националне економије, јер то несумњиво доводи до смањења незапослености и сиромаштва. Апсолутно сваки рад мора гарантовати достојанствен и сигуран живот за појединца и породицу. У својим програмским предлозима полазимо од уверења да се деценијама нарушавани положај радника не може поправити преко ноћи и зато смо стали иза конкретних и системских решења за нови Закон о раду, да би се осигурало постепено побољшање положаја радника, заштита и јачање њихових права и повратак одузетог достојанства.

ПРЕДЛОЗИ ЛЕВИЦЕ

ЗАПОШЉАВАЊЕ, РАД И СИНДИКАЛНО ОРГАНИЗОВАЊЕ

  • Смањити радно време на 35 часова недељно.
  • Повећати износ минималне цене рада по часу на 267 динара и потом њеним постепеним повећањем на средњорочни рок тежити да ниједан радник не прима мање од износа минималне потрошачке корпе.
  • Јачањем законодавног оквира и контроле послодаваца заштитити раднике од израбљивања, рада који је плаћен испод законом прописаног „минималца“ и неплаћеног прековременог рада и рада викендом.
  • Удвостручити број инспектора за надзор радних односа и запослити довољан број стручних сарадника у Инспекторату за рад надлежног министарства.
  • У значајној мери ограничити маневарски простор за манипулације са достојанством и правима радника од стране агенција за запошљавање тј. у потпуности ускладити закон са обавезама послодаваца и правима запослених из области заснивања радног односа.
  • Уредити висину новчане накнаде за незапослене и лица која активно траже запослење, тако да износ давања може да покрије значајан део основних животних трошкова на месечном нивоу.
  • Ограничити пробни рад на највише три месеца.
  • Регулисати рад на одређено тиме што ће се овај облик запошљавања дозволити на период од највише 12 месеци по запосленом.
  • Унапредити запошљавање сезонских радника – ограничити трајање запошљавања и уредити област плаћања доприноса на терет државе.
  • Хонорарни посао регулисати тако да представља достојанствену опцију.
  • Забранити рад у трговинама недељом и тиме омогућити радницима да проведу више времена у кругу породице, али и да остваре право на преко потребан психофизички одмор.
  • Гарантовати поштовање нерадних дана који су утврђеним Законом о државним и другим празницима у Републици Србији.
  • Изједначити обавезе послодавца код привременог и повременог рада са обавезама из сталног радног односа.
  • Дати подстицаје за преузимање приватних предузећа од стране колектива уколико се укупни дугови протежу на више од 90 дана, односно уколико за време наведеног рока послодавац неиспуњава обавезе ка својим радницима, јер предузетник који не испуњава своје обавезе на време не треба да послује – и обавезно помоћи у њиховом реструктурирању.
  • Заштитити и у пракси право на синдикално удруживање, деловање и штрајк у складу са Филаделфијском декларацијом, Универзалном декларацијом УН о људским правима, ревизијом Европске социјалне повеље и конвенцијама Међународне организације рада.
  • Осигурати да постојање и право на закључење колективног уговора постане обавеза, према којој послодавац преговара са изабраним представницима синдиката око његовог садржаја, и где послодавац неће имати право да одбије преговоре као што је то данас случај.
  • Формирати независну арбитражну комисију за посредовање у решавању спорова између синдиката и његових чланова, као и између послодаваца и синдиката и/или запослених, уз обавезу одлучивања по кратком поступку, водећи рачуна о интересима свих страна и правди у конкретном случају.
  • Системски демократизовати рад синдиката кроз успостављање демократских процедура унутар организација и транспарентан избор представника на предвиђени временски интервал.
  • Позивамо политичке елите да коначно ослободе синдикате свих политички мотивисаних притисака и да приступе департизацији синдикалног организовања.
  • Увести обавезу формирања радничких савета у свим компанијама које броје више од 20 радника, уз давање права на учешће у одређеним процесима одлучивања на тему радних и других унутрашњих питања.

РАДНО МЕСТО И УСЛОВИ РАДА

  • Прописати обавезу да исплата зараде буде у прва три радна дана текућег месеца, односно на почетку и половином месеца уколико се зарада према пракси фирме исплаћује из два дела.
  • Обезбедити постојање законске обавезе у погледу одговарајуће исплате регреса, путних трошкова и топлог оброка.
  • Побољшати законски оквир који се односи на борбу против мобинга на радном месту.
  • Обавезати послодавце да женама које имају болне менструације осигурају два дана плаћеног одсуства по угледу на Јапан и Јужну Кореју или рад од куће ако природа самог посла то дозвољава.
  • Захтевати од послодаваца постепено прилагођавање радног места за обављање менструалне хигијене.
  • Строжије дефинисати законске прописе који се односе на сузбијање полне и сексуалне дискриминације приликом запошљавања.
  • Сваки прековремени рад мора бити загарантован као добровољан и поштено плаћен, те је стога неопходно путем законских регулатива обавезати послодавце, да сваки прековремени сат и сат викендом буде плаћен 100% на износ минимално прописане сатнице унутар компаније.

ПОСАО ЗА СВЕ

  • Извршити реорганизацију Националне службе за запошљавање и истински је ставити у службу лица која активно траже посао.
  • Не може постојати вишак здравствених или просветних радника: држава има обавезу да гарантује свакој медицинској сестри и сваком лекару, васпитачу, учитељу и наставнику ефикасно остваривање права на рад.
  • Послодавца који запосли младу особу на први посао ослободити од плаћања доприноса током првих годину дана, али уз услов да након истека тог периода задржи запосленог у радном односу на још најмање годину дана.
  • Борити се против старосне дискриминације приликом запошљавања, кроз осмишљавање специјалних програма намењених за упошљавање старије популације.
  • Успоставити принцип позитивне дискриминације за запошљавање самохраних родитеља и људи из вишечланих породица у којима се не остварују довољни приходи.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

  • Појачати надзор фирми за запошљавање физичких радника да би се осигурала безбедности на градилиштима, пријављеност у радни однос и постојање пуне социјалне заштите.
  • Комплетан износ медицинских трошкова и трошкова рехабилитације за повреде које су настале на раду ставити на терет послодавца.
  • Уколико је потреба за одсуством са посла настала услед повреде на раду обавезати послодавца да исплаћује пун износ зараде за време трајања боловања.