Здрава економија мора бити дугорочна, афирмативна и јасно конципирана, како би људи могли да осете истинско благостање.

Ова власт је у претходним годинама више пута реаговала једнократним мерама, растом плата и пензија, као и другим привременим економским интервенцијама. Ништа од тога није било од помоћи, јер је се Александар Вучић водио искључиво личним циљем – о(п)станком на власти. Велики новац је дат а да објективно нико не живи боље.

Инфлација је обезвредила сваки раст плата и пензија, док сама висина зарада и даље није усклађена чак ни са минималном потрошачком корпом. Људи преживљавају на дуг и тако из месеца у месец, а стопа сиромаштва и економских неједнакости незадрживо расте. Земља је још дубље увучена у дужничку кризу.

Вучић сада најављује нове, краткорочне мере “подршке”, међу којима се истичу 10.000 динара једнократне помоћи родитељима за свако дете до навршене 16 године живота и смањење цене социјалног хлеба Сава за цела три динара. Он, такође, обећава ново повећање пензија за 20,1 одсто у наредним месецима, те раст плата у јавном сектору са нагласком на просветне раднике.

Левица охрабрује родитеље да поднесу пријаву за једнократну помоћ. Једна од највећих срамота ове власти је у томе што велики број породица и поготово деце живи у сиромаштву. У прилог природи и приоритетима Вучићеве елите најбоље говоре подаци УНИЦЕФ-а, који истичу да је у 2022. години још 28.000 деце отишло у апсолутно сиромаштво.

Нема никакве сумње да председник овим приступом поново покушава да купи време и социјални мир, али и да умањи могућност ширења протеста против растућег насиља у друштву, и тиме заједно са својом елитом избегне одговорност за две велике трагедије које су почетком маја погодиле нашу земљу.

Ми поручујемо Вучићу да је време куповине политичке наклоности прошло. Просечна особа никада јасније није видела свој све тежи економски положај и живот, а који се протоком времена искључиво погоршава.

Долази период одговорности, полагања рачуна и промене.