Уводна два члана Кривичног законика Републике Србије наглашавају да „нема кривичног дела нити казне без закона“ и да „нема казне без кривице“, што нас доводи до неколико важних питања за одлазећег министра Братислава Гашића.

Да ли је истина да је након завршетка протеста „Србија против насиља“, одржаног 27. маја са почетком у 18 часова, код Пете београдске гимназије слободе лишено најмање три лица због ремећења јавног реда и мира? Иако је првобитно из Министарства унутрашњих послова (МУП) најављено да ће се огласити у недељу ујутру, то се до овог тренутка још увек није догодило. Какав је статус приведених и по ком су основу лишени слободе од непознатих лица у цивилу, узимајући у обзир чињеницу да на протесту није забележен ни један једини инцидент захваљујући посвећеним и добро организованим редарима?

На основу чега припадници полиције у Чачку приводе навијаче Борца, Партизана и Црвене звезде? Зашто приведенима није омогућено да дају изјаве у присуству адвоката и по ком слову закона су задржавани и до осам сати? Одакле право било ком инспектору МУП-а да прети претресањем њихових станова без судског налога? Исписивање неколико графита по аутобусима који су требали да доведу људе на протест Српске напредне странке (СНС) 26. маја у Београд није основ за увођење неформалног ванредног стања, хапшење између 120 и 150 људи практично без икаквог основа, нехумано поступање према приведеним лицима и претње да ће се они лично и њихове породице излагати даљој тортури упадом у приватни посед мимо законом предвиђене процедуре.

Такође, да ли је приведен правди возач једног од СНС аутобуса који је крвнички давио Жаклину Стојановић из Маглића? Стојановић од последица овог физичког насиља има више повреда, нагњечење и уврнуће вратних пршљенова и носи крагну.

Из свега наведеног јасно је да Гашић, његов шеф Александар Вучић и цела та елита губи додир са реалношћу, посеже за системском репресијом и тражи начин за продубљивање друштвених подела како би се што дуже одржала на власти. Левица верује да сва ова дешавања разрешење дужности Гашића ставља у први план, јер се ради о човеку који злоупотребљава своју позицију за партијске и приватне интересе.

Наравно, да би Србија барем мало постала безбеднија и сигурнија земља за све, неопходно је испунити сваки захтев протеста „Србија против насиља“.