У жељи да се постигне одређени ниво демократизације следећег изборног процеса и да се на тај начин постави темељ за даље унапређење политичких процеса, узели смо учешће у свакој од пет јавних расправа на тему измене изборног законодавства за предстојеће изборе.
Конкретно се ради о Нацрту закона о избору народних посланика, Нацрту закона о локалним изборима, Нацрту закона о избору председника републике, Нацрту закона о финансирању политичких активности и Нацрту закона о измени и допуни Закона о јавним медијским сервисима. У наставку вам доносимо преглед предложених измена нацрта који су се нашли на јавној расправи.
НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА
Ово је закон којем смо посветили највише пажње слањем пет предлога на чланове у вези бирачког места и тока изборног поступка.
У делу просторије за гласање чл. 55. тражили смо увођење става који ће онемогућити проглашење изборног места ако по свим параметрима не гарантује приступачност за остваривање бирачког права особа са инвалидитетом и потешкоћама у развоју.
Конкретним образложењем предложили смо измене дела документација која се доставља уз изборну листу чл. 68. и положај изборне листе националне мањине приликом кандидовања чл. 136., односно предложили смо кандидовање већинске листе са 5.000 и мањинске листе са 1.000 скупљених потписа подршке. Увидом у Регистар политичких странака свако се може уверити како је на последњим изборима учествовало између 28% и 30% од укупно регистрованих политичких странака, и већинских и мањинских, са тим да је тај проценат значајно нижи ако узмемо у обзир да је највећи број њих учествовао у изборним коалицијама, неки су учествовали само на локалу, неки као мањинска листа (и ако то нису). Наведени проценат се не би значајније променио ни да део опозиције није бојкотовао претходне изборе. Реализација оваквих предлога омогућава даљу демократизацију целокупног изборног процеса, као на пример омогућавање напуштања модела Србије као једне изборне јединице, а што напослетку може осигурати и корак према томе да појединац добије право да се кандидује у својој изборној јединици уз одређени број скупљених потписа.
Значајан предлог који смо упутили је и онај који се тиче овере потписа тј. прикупљања потписа бирача који подржавају изборну листу чл. 69. Тражили смо да износ по овереном потпису не износи више од 20 динара, али начелно смо спремни да прихватимо постојећу тарифу од 50 динара по потпису, уз прихватање предлога који се тиче кандидовања већинске и мањинске листе.
Последњи и никако мање важан предлог тиче се одредбе која регулише заступљеност полова на изборној листи чл. 70. Наш предлог је замена постојећег става за нови који ће омогућити наизменично смењивање припадника оба пола на свакој изборној листи.
НАЦРТ ЗАКОНА О ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА
Када говоримо о локалним изборима задржали смо се искључиво на процесу кандидовања већинске и мањинске листе тј. броју потписа неопходних за проглашење изборне листе чл. 41. и положају изборне листе националне мањине приликом кандидовања чл. 76.
Тражили смо да већинска листа буде проглашена када је својим потписима подржи 100 уместо постојећих 200 бирача у јединицама локалне самоуправе које на дан расписивања избора имају највише 20 хиљада уписаних бирача, 250 уместо постојећих 300 бирача у јединицама локалне самоуправе које на дан расписивања избора имају највише 30.000 уписаних бирача, 400 уместо постојећих 500 бирача у јединицама локалне самоуправе које на дан расписивања избора имају највише 50.000 уписаних бирача и 1.500 уместо постојећих 3.000 бирача у јединицама локалне самоуправе које на дан расписивања избора имају више од 500.000 уписаних бирача. Нисмо предложили измене за кандидовање у јединицама локалне самоуправе које на дан расписивања избора имају највише 70.000 (600), 100.000 (800) и 500.000 (1.000) уписаних бирача.
За проглашење изборне листе према важећем закону потребно је 30 потписа подршке по предлогу за сваког кандидата на изборној листи (могуће је било пријавити листу са најмање једном трећином кандидата), односно у јединицама локалне самоуправе које имају мање од 20.000 бирача довољно је било сакупити укупно 200 потписа подршке. Узмимо за пример Град Београд и измене предложене у Нацрту закона о локалним изборима: до сада је било могуће кандидовати листу са најмање трећином кандидата и то у пракси подразумева прикупљање 1.110 потписа подршке. Предложеним Нацртом закона о локалним изборима неопходно је 3.000 потписа подршке свакако. Оваква промена је директно супростављена вредностима демократизације изборног процеса и изнад понуђени алтернативни предлози нуде пример отварања друштвено-политичког деловања за шири број људи.
Предлог у вези мањинских листа је повезан са кандидовањем већинских листа и сматрамо да би усвајањем претходно наведених предлога, требало омогућити кандидовање мањинским листама са упола мање потребних потписа подршке.
НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗБОРУ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
Највећи проблем тиче се будућег Закона о избору председника републике који укида институт жреба. Нацрт закона о избору председника републике предвиђа утврђивање листе кандидата за избор председника Републике према редоследу којим су проглашене њихове кандидатуре, а кандидатуре ће бити проглашене по редоследу којим су поднети предлози кандидата који испуњавају услове за проглашење. Тражили смо брисање спорне одредбе и повратак става који се односи на жребање кандидата који испуњавају услове за проглашење кандидатуре. Промена коју предлаже овај Нацрт значи губитак једине предности на страни опозиције, у земљи где на почетку кампање владајућа странка за своје потребе узурпира све нотаре, али и земљи где се управо сама владајућа странка хвали како има више од 750.000 чланова.
НАЦРТ ЗАКОНА О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ АКТИВНОСТИ
Основни захтев Левице је ограничење максималне вредности годишње донације на 5 просечних месечних зарада за физичко лице (тренутно је годишња граница 10 просечних зарада), односно на 20 просечних месечних зарада за правно лице (тренутно је годишња граница 55 просечних зарада). Пре образложења треба узети у обзир да је просечна зарада за трећи квартал 2021. године износила око 552 евра и преведено у конкретне бројке, то значи да је тренутни годишњи лимит 5.520 евра за физичко и 30.360 евра за правно лице. Јасно је да ниједно обично физичко лице нема могућности да изведе толики износ давања и да се одрекне 10 просечних зарада на годишњем нивоу тј. јасно је и да се правним лицима превише дозвољава и да само одабрани могу да донирају толики износ на годишњем нивоу. То доводи до озбиљних неједнакости у изборним процесима. Обично физичко лице у овом контексту представља људе који немају прекомерно стечен новац и живе од плате до плате. Слично важи и за правна лица, чиме се у оба случаја политика и бављење политиком ставља у руке крупног капитала. Предложено вероватно није довољно у погледу остваривања демократизације изборног процеса и измештања политике из руку крупног капитала, елита и тајкуна, али може бити добар почетни корак према том циљу.
Дотакли смо се и непосредног финансирања политичких активности из буџета предлагањем смањења изборног јемства на 0,7% и увођења степенасте стопе расподеле средстава на основу броја одборника и посланика. Сва три предлога из ове области су у складу са циљем да се изборни процес учини равноправнијим колико год да је то могуће.
НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ЗАКОНА О ЈАВНИМ МЕДИЈСКИМ СЕРВИСИМА
Овај Нацрт доноси минималне и корисне измене и допуне постојећег закона, али смо свакако инсистирали на увођењу веће контроле поштовања самог закона, јер се једна од предложених измена своди на препоруку и добру вољу уредништва Радио-телевизије Србије (РТС) и Радио-телевизије Војводине (РТВ).
Извор слике: rawf8/Shutterstock