НОВИ ДРУШТВЕНИ УГОВОР

САДРЖАЈ:

    program-ostalo-novi-društveni-ugovor-državni-sektor ДРЖАВНИ СЕКТОР

    Постојећи систем представља погодно тло за несигурност радника у моралном и егзистенцијалном смислу и неопходно га је променити из корена, тако да он постане добар, ефикасан и прилагођен трећој деценији 21. века. Данас имамо распрострањеност запошљавања на одређено време, посао се добија углавном преко странке или родбинске везе, високи страначки чиновници приморавају запослене да обезбеде одређени број сигурних гласова уочи сваких избора иначе ће остати без посла, док се јавним предузећима управља лоше и она се плански гурају у дугове и потом се приватизују или одлазе у стечај. Све то нас доводи до заједничког именитеља побројаних проблема – бирократија. Традиција бирократизма у Србији угрожава право на достојанство радника и њихових породица, слаби демократски капацитет друштва и додатно развија корупцију на средњем и високом нивоу.

     

    Такви односи опстају и постепено јачају због огромних социјалних неједнакости и уверења да све има своју цену. Српска напредна странка је тај систем наследила од својих претходника из Демократске странке Србије, Демократске странке и Г17+ и затим га додатно унапредила и прилагодила себи. Наша земља је у овом тренутку пуна вечитих и високопозиционираних чиновника који деценијама паразитирају на рачун целокупног друштва и тиме наносе штету јавном интересу. Левица се залаже за другачији систем, који не подразумева наставак распродаје јавне својине и штедњу на социјалним питањима, већ успостављање модела професионалног управљања у јавним предузећима, рационализацију трошкова администрације и њено даље осавремењавање, искорењавање страначког и родбинског запошљавања, борбу против корупције, значајно веће инвестиције у подизање квалитета јавних услуга, примену транспарентних принципа приликом управљања у јавном интересу на свим нивоима и најзад постепено смањење бирократије и демократизацију државног сектора. У контексту обима залажемо се за државни сектор средње величине.

     

    ТРАНСПАРЕНТНОСТ
    Сваки посао у јавном интересу мора гарантовати транспарентност потрошње и цивилни надзор над трошковима јединица локалне самоуправе, покрајине и централног нивоа власти. Левица заговара рационализацију јавне потрошње на пословима државне, покрајинске и локалне администрације, расходима јавних предузећа и издвајањима за потребе одржавања политичког система. Подаци о потрошњи требају да буду доступни на интернету. Запошљавање се не сме обављати мимо јавних, правовремено расписаних и лако доступних резултата конкурса.

     

    ПРОТИВ ПАРТОКРАТИЈЕ И НЕПОТИЗМА
    Стављање страначког интереса испред интереса државе и јавног интереса и запошљавање по родбинској линији не може се третирати никако другачије осим као кривично дело у продуженом трајању. Ми се залажемо за коначно искорењавање партократских пракси и непотизма. Главни предуслов за то је смена Српске напредне странке и њихових коалиционих партнера на свим нивоима, укључујући и покрајинске и мањинске странке на територији АП Војводина и локалне странке на територији АП Косово и Метохија. Промена система заснованог на партократији и непотизму подразумева постављање људи од моралног и стручног интегритета на руководеће позиције и позиције по дубини. Као велики проблем видимо и парастраначке канцеларије за младе које у постојећем систему служе за регрутовање младих у странке на власти, лични напредак и друге политичке злоупотребе. Брига о младима треба да буде у потпуности департизована. За приоритетну обавезу прве следеће власти видимо процесуирање свих лица у служби остваривања партократије и непотизма од увођења вишестраначја.

     

    ЈАВНА СВОЈИНА
    Никада више не смемо допустити да фабрика или предузеће у јавној својини оду у стечај, односно да се изврши приватизација фабрике или предузећа у јавној својини под изговором тзв. „тржишних околности“. Узимајући у обзир историју радничког покрета у нашој земљи, допринос радника обнови и развоју земље након Другог светског рата, истичемо важност поновног испитивања планског уништавања државних фабрика и предузећа у деценијама иза нас. Свесни времена у којем живимо и како бисмо спречили понављање сличних грешака у будућности, заговарамо нови модел јавног управљања. Верујемо да је пре свега битно драстично смањити тренутни број високопозиционираних чиновника и запослених на кључним управљачким местима, јер ће такав приступ неминовно довести и до коначног обрачуна са бирократијом. Левица предлаже оснивање Комисије за професионално управљање са:

    – највише седам (7) запослених;
    – извршним овлашћењима за именовање координатора, ради ефикасне контроле појединачне фабрике или предузећа у јавној својини;
    – ограниченим бројем помоћника које може да именује сваки постављени координатор / не више од два (2);
    – просечном републичком зарадом (чланови комисије);

    – зарадом у висини минималне потрошачке корпе (координатори и њихови помоћници);
    – стимулативним вредновањем остварених резултата (координатори);
    – транспарентним процедурама (спроводе се јавни конкурси, доступне су све потребне информације…).

     

    Деловање Комисије за професионално управљање било би ограничено на стварање услова за одговорно пословање и увођење новог организационог принципа у којем ће улога радника бити значајна за успешан развој државних фабрика и предузећа. Улога запослених може се јачати давањем права на учешће у појединим управљачким процесима, преко изабраних представника или непосредно. Исти принцип применити и за управљање са стратешким ресурсима и природним добрима.

     

    Општи предлози за државни сектор:

    Умрежити све државне институције и тиме у значајној мери олакшати приступ јавним услугама.
    Посветити се анализи недостатка и вишка запослених у државном сектору, подржати јачање занемарених подручја, преиспитати моралне и професионалне компетенције запослених у јавној управи и по потреби приступити доквалификацији и преквалификацији за друге, сличне и потребније послове у јавном интересу. Недостатак запослених тренутно је најбоље видљив на примерима просвете, здравства и социјалне заштите.
    Успоставити јавно доступан регистар државних службеника и званичника. То је поступак који ће нам гарантовати ефикасније управљање са људским ресурсима и одговарајући ниво цивилне контроле над запошљавањем и трошковима државног сектора.
    Увести двосменски рад са међусменом и непрекидним приступом услугама јавне управе: 6:00-13:00 (прва смена), 10:00-17:00 (међусмена) и 13:00-20:00 (друга смена).
    Уставним оквиром гарантовати запосленима у јавној управи право на слободу политичког изражавања, организовања и деловања.
    Дефинисати обавезе државних органа у погледу системске заштите узбуњивача.
    У значајној мери рационализовати подручје рада разних агенција, дирекција, завода, инспекција, комисија и служби тј. извршити обједињавање сродних послова и укинути непотребна државна тела.

    Спровести детаљну анализу сврсисходности и оправданости поступака Управе за јавне набавке, и то од дана њеног оснивања.
    Поништити уговоре који су омогућили да приватни сектор осигура монопол над бригом о пословима од јавног интереса на локалном нивоу.
    Напустити идеју приватно-јавног партнерства која подстиче разне облике нетранспарентности и корупције и промовисати облик јавно-јавног партнерства (сарадња између институција државног сектора).
    Укинути службена возила осим за званичнике на највишим државним функцијама. Јавност мора имати непосредну контролу над коришћењем ове привилегије.
    Ограничити издвајања на привилегије високопозиционираних чиновника и државних функционера (апанаже, путни трошкови, гомилање зарада, дневнице по више основа…).
    Генерално спроводити мере које су у складу са намером да се коначно изврши дебирократизација државног сектора.

    program-ostalo-novi-društveni-ugovor-privatni-sektor ПРИВАТНИ СЕКТОР

    Страни инвеститори и део домаћих предузетника, углавном они који су блиски странкама на власти, успоставио је однос који брише право на достојанствен посао и живот. Странци добијају издашне новчане подстицаје да би наше раднике третирали као јефтину радну снагу, док у последњим годинама имамо примере да домаћи послодавци увозе радну снагу из мање развијенијих држава чиме се додатно снижава цена радног сата. У приватном сектору је широка појава рада испод законски прописане минималне зараде, неплаћеног прековременог рада и рада викендом, нередовних зарада, а жене се и даље приморавају на избор између материнства и каријере. На тему социјално одговорне привреде истичемо значај социјалног предузетништва. У Србији живи око 10% особа са инвалидитетом и потешкоћама у развоју и из тог разлога је усвајање одговарајућег закона било од непроцењиве важности. Сада је кључно направити и корак више и омогућити запослење за велики број лица из заједнице, али и лица из других друштвено маргинализованих група. Стало нам је до развоја тржишта заснованог на социјалним интересима и активно се залажемо за привреду која поштује друштвено одговорне принципе. Уз то је пожељна и подршка развоју женског предузетништва у циљу подизања нивоа економске еманципације жена.

     

    Општи предлози за приватни сектор:

    Усвојити нови Закон о раду.
    Сваког предузетника, небитно да ли се ради о страном инвеститору или домаћем послодавцу, обавезати на пуну укљученост у наш порески систем.
    Приоритизовати издвајања у развој домаће микро, мале и средње привреде.
    Донети посебан пакет мера за пројекте подршке социјалном предузетништву са нагласком на узајамну помоћ и самоодрживост малих заједница, задругарство, еколошки аспект, рурални развој, пореске олакшице и приступачност социјалним инвестицијама.
    Креирати измене законодавног оквира које ће препознати важност борбе против монопола и остваривања екстрапрофита на тржишту.
    Регулисати улогу банкарског сектора и осигурати неповредивост јавног интереса.

    program-ostalo-novi-društveni-ugovor-industrija ИНДУСТРИЈА

    Србији је потребан одлучан заокрет у индустријској политици. Одржива и технолошки развијена индустрија, отклањање у кратком року последица изазваних тзв. „прљавом индустријом“ и обнова, покретање и развој државних производних капацитета су основа нашег предлога нове индустријске политике. Паметна улога државе у индустрији је решење којим ћемо заштитити нашу животну средину и побољшати степен радних права. У визији Левице државни и приватни сектор надопуњују се међусобно и заједничким снагама доприносе подизању угледа домаће индустрије у региону, европи и свету. Држава треба да препозна стратешки значај појединих грана индустрије и да стане иза њих уместо да их препусти законима тржишта, као на пример када говоримо о зеленој, креативној и информационо-технолошкој индустрији, у којима доминира приватни сектор што свакако не сме бити препрека за подршку њиховом развоју. У наставку предлажемо конкретне мере за:

    – фармацеутску индустрију;
    – прехрамбену и пољопривредну индустрију;
    – електронску индустрију;
    – аутомобилску и саобраћајну индустрију;
    – нафтну индустрију;
    – грађевинску индустрију;
    – наменску индустрију;
    – општи развој индустрије.

     

    ФАРМАЦЕУТСКА ИНДУСТРИЈА
    У прошлости смо спровођењем приватизације остали без Хемофарма који је данас присутан на тржишту у више од 30 држава, Галенике, Здравља из Лесковца, Зорка фарма и Југоремедије. За последње четири фабрике приходовали смо свега 51 милион евра. Југоремедија се налази и на списку 24 спорне приватизације и тај случај до данас није решен. Србија такође не користи потенцијале Торлака који је битан за позиционирање домаће фармацеутске индустрије на међународном тржишту, а државне апотеке се постепено приватизују или гасе. Зато је наше приоритетно залагање јачање производних капацитета и повратак угледа домаћој фармацији.

    Покренути домаћу производњу вакцина.
    Вратити Галенику, Здравље, Зорка фарма и Југоремедију у државно власништво, уколико се након разматрања предности и недостатака пронађе оправданост за такво решење, издвајањем поштене тржишне накнаде.
    Тежити репрограму дуга јавних апотекарских установа и започети са поновним ширењем мреже апотекарских установа у државном власништву.
    Определити квалитетне подстицаје за отварање приватних апотекарских установа специјализованих за парафармацију.
    Инвестирати значајна средства у развој државне ветерине.
    Формирати Државну фармацију као кровну фармацеутску компанију ради квалитетније координације између Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, производних погона у власништву државе, државних апотекарских установа и послова државне ветерине.
    Сарађивати са приватном фармацијом у остваривању најбољих интереса пацијената и њихових пратећих потреба.
    Успоставити одговарајући механизам за безбедно одлагање ветеринарског и медицинског отпада.
    Спроводити промотивне кампање које ће допринети повратку поверења у медицину и науку.

     

    ПРЕХРАМБЕНА И ПОЉОПРИВРЕДНА ИНДУСТРИЈА
    2. октобар (Дијамант), Банат, ВИК Вршац, Имлек, Импаз, Пионир, ПИК Таково, Сојапротеин, Фриком, Шапчанка и Штарк. То је непотпуни списак фабрика наше некадашње прехрамбрене и пољопривредне индустрије, које су иза себе имале успешан рад за време заједничке државе. У данашњем тренутку њихова судбина је углавном везана за приватно власништво, ако уопште имају срећу да постоје након турбулентних 90-их и промене социо-економског система после 5. октобра 2000. године. Посебно проблематичним сматрамо приватизацију имовине ПКБ-а која је продата испод сваке цене компанији Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата за 121 милион евра (књиговодствена вредност у моменту приватизације износила је 227 милиона евра). Левица захтева одговорност лица повезаних са отуђењем имовине ПКБ-а, проглашење потписаног уговора ништавим и повратак имовине у државно власништво. Поред тога, потребно је деловати у складу са намером да се достигне пољопривредни и прехрамбени суверенитет.

    Израдити мешовити модел власништва ПКБ-а 60/30/10: 60% удела у власништву припало би држави, 30% српској дијаспори и преосталих 10% пензионерима ПКБ-а и свим заинтересованим грађанима. У споразуму обавезати дијаспору да значајан део годишње добити реинвестира у раст културне повезаности са матичном државом.

    Уложити средства у покретање органске производње, развој нових грана прехрамбене индустрије, производњу млечних производа, прехрамбени и пољопривредни суверенитет итд.

     

    ЕЛЕКТРОНСКА ИНДУСТРИЈА
    Некадашњи гигант електронске индустрије ЕИ Ниш налази се у стечају и дуговима процењеним на више од 37 милиона евра, од чега највећи део чине потраживања Фонда за развој Републике Србије, Републичке дирекције за робне резерве, града Београда, града Ниша и Градске стамбене агенције из Ниша. Економска штета од пропадања ове фабрике мери се у милијардама евра. Истичемо да је ЕИ Ниш у прошлости запошљавала више од 28.000 радника.

    Обновити рад ЕИ Ниш и поново ставити на ноге домаћу електронску индустрију. Трошкови тог поступка су занемарљиви када се упореде са потребним инвестицајама у покретање осталих грана индустрије у идентичном или сличном стању.
    Гарантовати доживотну гаранцију на све производе који изађу из радионице ЕИ Ниш.
    Отписати дугове ЕИ Ниш према државним предузећима и понудити јасан план отплате преосталих дугова стављајући приоритет на хитну исплату потраживања бивших радника.

     

    АУТОМОБИЛСКА И САОБРАЋАЈНА ИНДУСТРИЈА
    Србија је од некадашњег гиганта аутомобилске индустрије спала на 33% власништва над фијатовим погоном у Крагујевцу, основаним 2008. године након завршетка процеса приватизације Заставе, која је према Савету за борбу против корупције извршена на штету радника и фабрике. ФАД је продат за 2 милиона евра Металцу Драгољуба Вукадиновића, ИМТ је практично поклоњен индијском ТАФЕ-у за 560.000 евра, производња ИДА-Опел је обустављена још за време економских санкције 1992. године, ФАП се налази у фази реструктурирања, ИМК 14. октобар и ИМР су отишли у стечај, а Икарбус готово извесно представља нову кинеску инвестицију у Србији. Из претходних редова може се закључити да не постоји превише простора за маневар када говоримо о будућности домаће аутомобилске индустрије.

     

    Саобраћајна индустрија налази се у нешто бољој ситуацији, ипак, то је и даље поприлично далеко од некадашње славе Јат ервејза и Југословенске железнице. Постојеће инвестиције у мрежу железничког саобраћаја, њено ширење и осавремењавање, нису ни приближно довољне. Национални авио превозник послује са губицима услед лошег управљања, а Аеродром „Никола Тесла“ је за 501 милион евра дат под концесију на период од 25 година и услов да ограничавамо развој осталих аеродрома.

     

    Моментално зауставити продају Икарбуса и испитати све пословне активности у деценијама иза нас које су довеле до пропадања ове фабрике, и затим успоставити професионални менаџмент, вратити дугове, приоритизовати набавку икарбусових возила од стране јавних превозних предузећа и вући и остале потезе који ће помоћи Икарбусу да поново стане на своје ноге.
    Поништити уговор о концесији Аеродрома „Никола Тесла“ који је штетан по националне интересе и професионализовати управљање са аеродромом и националним авио превозником.
    Планским улагањима у Ер Србију постепено се приближавати нивоу некадашњег Јат ервејза.
    Развијати мрежу тзв. „малих аеродрома“.
    Покренути инвестициони циклус у осавремењавање железничког саобраћаја и повезивање свих делова земље.

     

    НАФТНА ИНДУСТРИЈА
    Већински пакет акција НИС-а продат је 2008. године руском Гаспром њефту испод тржишне цене за 400 милиона евра и зато се ова приватизација са правом сматра најгорим послом од почетка 21. века. Српска напредна странка од тренутка свог доласка на власт па све до данас није покренула поступак за утврђивање коначне одговорности Владе Мирка Цветковића и истакнутих појединаца током процеса приватизације. Левица не верује да је поновна национализација економски исплативо и одрживо решење, међутим, околности могу бити и другачије ако се геополитичка ситуација додатно закомпликује, односно држава може бити условљена геополитичким околностима да поново национализује НИС. У случају таквог расплета догађаја бићемо против нове продаје наше нафтне индустрије.

    Покренути дијалог на највишем нивоу између Републике Србије и Руске Федерације и инсистирати на усклађивању цена нафтних деривата и природног гаса са важећим ценама на руском тржишту.
    Откупити акције мањинских акционара НИС-а: ОТП банка (2,4%), Дунав осигурање (0,24%), ДДОР (0,11%), Рајфајзен банка (0,09%)… На тај начин Србија може доћи до укупно 32,91% удела у власничкој структури компаније.
    Процесуирати појединце који су злоупотребили положај и узели учешће у продаји домаће нафтне индустрије.

     

    ГРАЂЕВИНСКА ИНДУСТРИЈА
    У поседу Републике Србије налази се 33,58% удела у предузећу Енергопројект холдинг, што само по себи није довољно. Велики број других предузећа је у потпуности приватизован, налази се у стечају или је угашен. 7. јул, Рад и Ратко Митровић јесу неки од примера који су у прошлости запошљавали велики број радника. Левица истиче важност задржавања мањинског власништва у структури Енергопројект холдинга и тражи да се конкретним деловањем осигура оживљавање ове индустрије. Грађевински послови играју изузетно битну улогу у нашим предлозима за отварање нових и одрживих радних места.

    Непосредном економском интервенцијом омогућити нови почетак Грађевинског предузећа „Рад“.
    Тежити према постепеној ликвидацији осталих предузећа у јавној својини: пописати покретну и непокретну имовину, иницирати преговоре са повериоцима и понудити одговарајући репрограм, намирити део горућих потраживања продајом пописане имовине и евентуални „вишак“ пренети на ГП Рад, отписати потраживања ако је поверилац државни орган и свим радно способним појединцима из ликвидираних предузећа понудити пријем у стални радни однос.

     

    НАМЕНСКА ИНДУСТРИЈА
    Пожељно је што пре променити приступ наменској индустрији, наставити њено осавремењавање и подизање ефикасности у раду, ограничити извоз и применити принцип развоја утемељен на самодовољности, међународној солидарности и хуманости.

    Развијати логистику, техничку и комуникациону подршку и ниво тренинга.
    Подизати границу производње на годишњем нивоу.
    Ниједан цивил не сме више да страда због нашег извоза у државе које су укључене у терористичке и интензивне ратне активности.

     

    Општи предлози за индустрију:

    Започети са конкретном припремом и реализацијом постепеног преласка на одрживе индустријске принципе најкасније до 2050. године.
    Успоставити пореске олакшице за инвестиције у одрживе гране индустрије.

    Преполовити пореске стопе у области информационо-технолошке индустрије.

    Донети Закон о занатству и јасно прецизирати план ревитализације заната.
    Усвојити Закон о креативним индустријама.
    Израдити Акциони план за одрживо пословање рудника и железара у наредним деценијама (не можемо их затворити све док не створимо услове за системску и одрживу алтернативу).
    Увести у нашу економију принцип поштовања и прописати еколошке и социјалне стандарде приликом доделе државних подстицаја.
    Постепено померати тежиште опорезивања на стопе условљене негативним доприносом животној средини, потрошњом природних ресурса и добити (тренутно је тежиште на опорезивању рада).
    Коначно завршити са мапирањем и израдом прописа о правилном и сигурном начину уклањања азбеста и картотеке, односно инветара објеката, процене присутности азбеста и његовог утицаја на људско здравље и околину.
    Основати Национални холдинг ради ефикасније координације индустрије у државном власништву и унапређења сарадње са приватним сектором.
    Активно радити на глобалном позиционирању домаће индустрије.

     

    Део нашег програма за нову индустријску политику може се финансирати преко продаје имовине фабрика и предузећа у поступку приватизације или стечају. Циљ је имати неколико јаких индустријских погона уместо на стотине пропалих који немају никакву будућност и не доприносе развитку наше привреде.

    program-ostalo-novi-društveni-ugovor-politika-aktivnog-zapošljavanja ПОЛИТИКА АКТИВНОГ ЗАПОШЉАВАЊА

    Највећи терет политичке и економске кризе у последњим деценијама понели су људи који би требало да живе од сопственог рада. Број незапослених је алармантно висок и свакако далеко већи од података са којима располаже Национална служба за запошљавање, пошто се одређени број људи из бирократских разлога не налази на званичној евиденцији. Додатни изазов представља број корисника социјалне помоћи који се креће између 280.000 и 300.000 људи, од чега већину чине радно способни појединци, којима је потребно понудити посао уместо милостиње. Левица нуди системска решења за упошљавање и развој Србије и повратак достојанства људима давањем прилике да заиста живе од свог рада. Стога у наставку предлажемо покретање пројекта „Заједница за све“, пакет мера за отварање зелених и одрживих радних места и инфраструктурне пројекте за обнову земље.

     

    ЗАЈЕДНИЦА ЗА СВЕ

    Евентуалним покретањем овог пројекта држава ће стати иза особа које се суочавају са најразличитијим могућим изазовима и потешкоћама. Ниједној власти која за себе тврди да је одговорна не може бити прихватљиво постојање маргинализованих или од стране друштва потпуно одбачених група. Залажемо се да свака локална самоуправа, зависно од пратећих потреба на локалном нивоу, има највише три канцеларије за системску подршку маргинализованим групама и жртвама различитих облика дискриминације и насиља. Реализација овог пројекта осигураће посао за већи број младих, њихов останак у локалним срединама и стварање одговорних и хуманих људи који својим радом доприносе квалитетнијој и инклузивнијој заједници за све.

    Отварати локалне канцеларије за оснаживање девојчица и жена и подршку жртвама породичног и партнерског насиља. Осигурати дневни временски рад пратећи општинске и градске потребе и телефон сталне доступности.
    Започети са отварањем локалних канцеларија за оснаживање особа са инвалидитетом и потешкоћама у развоју и припрему њихових старатеља за изазовне животне ситуације.
    Потребно је отварати и канцеларије општег типа за системску подршку инклузији лица из других маргинализованих група.

     

    ЗЕЛЕНИ И ОДРЖИВИ ПОСЛОВИ
    Припремили смо сет предлога за запошљавање и отварање најмање 60.000 одрживих радних места за период од само четири године. У овом тренутку на евиденцији Националне службе за запошљавање налази се најмање 27.000 пољопривредника, 25.000 просветара, 17.000 здравствених радника, 15.000 угоститеља, 8.000 геодета и грађевинара и 3.000 културњака и уметника. Наши предлози пружају могућност упошљавања и за нераспоређене (на бироу их има више од 150.000), као и оних који нису на званичној евиденцији незапослених.

    Припремити системске мере за покретање туризма и за ту намену активирати посебан инвестициони и развојни фонд.
    Определити подстицаје пољопривредним газдинствима за развој пчеларства.
    Подржати развој баштованства, ботанике и одрживог шумарства.
    Отворити државну фабрику за циркуларну економију и рециклажу отпада и њен развој темељити на локалном принципу.
    Коначно решити статус сакупљача секундарних сировина, кроз унапређење законодавног оквира и подстицаје за оснивање рециклажних задруга.
    Израдити Акциони план унапређења зелене инфраструктуре, која захтева стално отварање већег броја радних места.
    Запослити довољан број људи на пословима одржавања јавних површина, контроле питке воде и одношења отпада.
    Спровести програме јавног запошљавања у просвети и на пословима културно-уметничке делатности.
    Реализацијом наших предлога из области здравствене политике ствара се могућност за отварање великог броја нових радних места тј. за запошљавање лекара свих профила, медицинских сестара и другог медицинског и немедицинског особља у здравству.
    Креирати потребан број радних места за запошљавање личних пратилаца и персоналних и педагошких асистената.
    Пооштрити казне за непридржавање минимално прописане квоте приликом запошљавања особа са инвалидитетом.
    На годишњем нивоу расписивати јавне конкурсе за финансирање старт-ап идеја са акцентом на одрживи развој.

     

    ИНФРАСТРУКТУРНА ОБНОВА ЗЕМЉЕ
    За релативно кратак период могу се отворити и додатна радна места покретањем интензивних инфраструктурних радова у јавном интересу.

    Обновити постојеће јавне установе и започети са изградњом нових. Ставити приоритет на вртиће, школе, домове здравља, амбуланте за ментално здравље, болнице, институције социјалне заштите и установе културе. Свака установа мора бити приступачна за особе са инвалидитетом и старија лица.
    Покренути низ програма за одговорну стамбену политику, ради искорењавања бескућништва, постепеног смањења укупног броја подстанара и збрињавања људи који живе у трошним кућама или неадекватним животним условима. Ово се постиже пренаменом постојећих простора у јавном власништву, изградњом друштвених станова и колективних стамбених јединица, обновом приватних стамбених простора и напуштених сеоских кућа без власника (око 50.000)…
    Предлажемо покретање петогодишњег инвестиционог циклуса у локални развој у инфраструктурном и економском смислу. Решити нагомилане комуналне проблеме и осигурати да свако место има приступ канализационој мрежи и питкој води, израдити Стратегију инфраструктурног развоја руралних средина и дефинисати краткорочне, средњорочне и дугорочне циљеве, инвестирати у обнову и развој туристичких капацитета и интензивирати улагање у међуопштинску и локалну саобраћајну мрежу.
    Започети са ревитализацијом постојеће и изградњом нове инфраструктуре за аматерски, школски и женски спорт, спорт особа са инвалидитетом и рекреацију становништва.

    program-ostalo-novi-društveni-ugovor-žrtve-tranzicije ЖРТВЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

    Петооктобарским променама означен је наставак либерализације тржишта, распродаје имовине у јавној својини и сузбијања сваке врсте синдикалног организовања. Долазак Српске напредне странке на власт није променио ништа и води се идентична економска политика, нису решени нагомилани проблеми из прошлости, а радници и паори су додатно и системски деградирани. Свака прича о жртвама транзиције је трагична на свој начин.

     

    Као први пример издвајамо Фабрику шинских возила „Гоша“ у којој је тренутно на снази четврти стечај. Радници су у претходним годинама добијали отказе, дугује им се и до 30 плата, пензионо осигурање уопште није уплаћивано и један од радника је извршио и самоубиство. Гоша је некада запошљавала више од 7.000 радника. Затим истичемо примере некадашња два врањска гиганта – Јумка и Коштане. Јумко на име потраживања од стране бивших и садашњих радника дугује више од 4 милиона евра, док обућарима из Коштане ни 15 година након гашења фабрике нису исплаћена потраживања на основу судске пресуде. Наиме, према пресуди Привредног суда из 2003. године, држава је имала обавезу да сваком од 1.680 радника исплати од 90.000 до 120.000 динара, али пресуда никада није извршена. На сличне проблеме наилазе и други бивши и садашњи радници фабрика из Врања и околине.

     

    До сада је судским путем озбиљан број радника покушао да наплати своја потраживања. Пресуде у њихову корист нису биле реткост, међутим, на природу решења које је ненаплативо држава по правилу није реаговала и тим проблемима на исти начин приступа и актуелна власт. Пред надлежним судовима и даље се налази више стотина хиљада предмета за неисплаћене зараде и доприносе. Само на основу до сада завршених поступака за око 80.000 радника тј. за око 80.000 успешно окончаних предмета пред судовима укупан дуг износи између 350 и 400 милиона евра.

     

    Предлози за повратак достојанства жртвама транзиције:

    Израдити правно обавезујућу уредбу којом је потребно регулисати права и модел обештећења жртава транзиције.
    Отворити Музеј жртава транзиције са илустрованим приказом како је изгледала потпуна либерализација тржишта у интересу крупног капитала и које су њене последице. Предлажемо да се музеј отвори у Врању.
    Именовати булеваре, тргове и улице у част жртава транзиције.