За право на језичку једнакост

You are currently viewing За право на језичку једнакост

Кабинету председнице владе Ани Брнабић

Председнику Народне скупштине др Владимиру Орлићу


Полазећи од уверења да свако независно од опредељења и припадности заслужује право на живот у складу са прилагођеним могућностима и личним потребама;

Чврсто верујући у потребу за стварањем комуникационе и информационе једнакости засноване на позитивним вредностима попут толеранције, инклузије и достојанства;

Позивајући се на одредбе Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Ревидиране европске социјалне повеље, као и на глобалне циљеве Уједињених нација који су дефинисани у оквиру Агенде 2030;

Левица подноси програмску иницијативу

ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ЈЕЗИЧКУ ЈЕДНАКОСТ

  1. У смислу члана 10. Устава Републике Србије признати једнакост знаковног са гласовним језицима и потом постепено усклађивати законодавни оквир.
  2. Прилагодити глувим и наглувим особама приступ јавним институцијама и информацијама од јавног значаја. Променом законских прописа неопходно је осигурати да сав медијски садржај на телевизијама које поседују националне фреквенције буде доступан лицима из заједнице.
  3. Позивамо председника Народне скупштине Републике Србије да иницира израду и усвајање Акционог плана за комуникациону једнакост, којим ће дефинисати краткорочне и средњорочне циљеве и план за увођење тумача у редован рад овог органа. То између осталог треба да подразумева и стављање најмање по једног тумача на располагање свакој од посланичких група, као и довољан број тумача и сменски рад за заседања и друге активности Народне скупштине.
  4. Организовати комбиновано повољне и/или јавно доступне програме обуке за употребу знаковног језика, односно за обављање делатности превода и услуга повезаних са знаковним језиком.
  5. Посебном социјалном мером гарантовати рефундацију трошкова насталих куповином слушних апарата за лица код којих је утврђено постојање озбиљног и потпуног оштећења слуха. Трошкове рефундирати у вредносном износу од 100%. Додатно, размислити о могућности да зависно од степена оштећења слуха износ за рефундацију буде заснован на прогресивној основи.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Република Србија је потписница три значајна међународна документа – Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Европске социјалне повеље. Сва три документа ратификована су у Народној скупштини Републике Србије усвајањем потребних закона.

Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/2009)
Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са протоколом број 11, протокола уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, протокола број 4 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода којим се обезбеђују извесна права и слободе који нису укључени у конвенцију и први протокол уз њу, протокола број 6 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне, протокола број 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, протокола број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и протокола број 13 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне у свим околностима („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/2003, 5/2005, 7/2005 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/2010 и 10/2015)
Закон о потврђивању Ревидиране европске социјалне повеље („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/2009)

Конвенција о правима особа са инвалидитетом у својој преамбули наглашава неке од значајних фактора за стварање инклузивног и доброг друштва за све, позивајући се на вредности попут борбе против дискриминације, гарантовања достојанства, побољшања животних услова и значаја учешћа особа са инвалидитетом у друштвеним и политичким процесима. Надаље, у чл. 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом говори се о приступачности, где се посебно истиче обавеза државе да пружи непосредну помоћ у виду тумача за знаковни језик, како би се олакшао приступ зградама и другим објектима отвореним за јавност. Чл. 21. у циљу остваривања права на слободу изражавања и мишљења и приступа информацијама истиче неопходност пружања информација особама са инвалидитетом намењених широј јавности у приступачним форматима, благовремено и без додатних трошкова, прихватање и олакшавање коришћења знаковног језика, подстицање средстава масовног информисања да учине своје услуге доступним особама са инвалидитетом и посебно признавање и подстицање коришћења знаковног језика. Значај доступности комуникације на знаковном језику за глуве и наглуве особе препознат је и у другим одредбама Конвенције о правима особа са инвалидитетом.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода препознаје у чл. 14. значај забране дискриминације на основу језика и других околности које могу довести до оштећења слуха приликом рођења или у току живота. Ова одредба се понавља, допуњује и посебно наглашава у протоколу број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода чл. 1. Ревидирана европска социјална повеља у свом тексту чл. 15. истиче право особа са инвалидитетом на независност, социјалну интеграцију и учешће у животу заједнице, наводећи и значај превазилажења баријера у споразумевању. Ништа мање значајна у односу на ова три међународна документа није ни Агенда 2030, којом Уједињене нације међу глобалне циљеве истичу важност успостављања универзалног система здравствене заштите, једнаког приступа образовању и јавном информисању, политичке и опште инклузије, делотворних, одговорних и транспарентних институција и одрживог развоја најкасније до 2030. године.

Узимајући у обзир све напред наведено, у први план истиче се чињеница да је степен усклађености Србије са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Ревидираном европском социјалном повељом на изузетно слабом и недовољном нивоу, поготово када говоримо о теми овог предлога. Приметно је такође да се наша земља креће изузетно споро према остваривању циљева Агенде 2030. Реализација предложених корака побољшаће у значајној мери свакодневницу глувих и наглувих особа и допринети да се Србија усклади са релевантним одредбама сва три међународна документа тј. убрзаће и значајно смањити заостатак у испуњавању циљева Агенде 2030. Поред тога, постоји значајан потенцијал за стварање већег броја нових, добро плаћених и одрживих радних места.