Кабинету председнице владе Ани Брнабић
Председнику Народне скупштине др Владимиру Орлићу
Полазећи од уверења да свако независно од опредељења и припадности заслужује право на живот у складу са прилагођеним могућностима и личним потребама;
Чврсто верујући у потребу за стварањем комуникационе и информационе једнакости засноване на позитивним вредностима попут толеранције, инклузије и достојанства;
Позивајући се на одредбе Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Ревидиране европске социјалне повеље, као и на глобалне циљеве Уједињених нација који су дефинисани у оквиру Агенде 2030;
Левица подноси програмску иницијативу
ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ЈЕЗИЧКУ ЈЕДНАКОСТ
- У смислу члана 10. Устава Републике Србије признати једнакост знаковног са гласовним језицима и потом постепено усклађивати законодавни оквир.
- Прилагодити глувим и наглувим особама приступ јавним институцијама и информацијама од јавног значаја. Променом законских прописа неопходно је осигурати да сав медијски садржај на телевизијама које поседују националне фреквенције буде доступан лицима из заједнице.
- Позивамо председника Народне скупштине Републике Србије да иницира израду и усвајање Акционог плана за комуникациону једнакост, којим ће дефинисати краткорочне и средњорочне циљеве и план за увођење тумача у редован рад овог органа. То између осталог треба да подразумева и стављање најмање по једног тумача на располагање свакој од посланичких група, као и довољан број тумача и сменски рад за заседања и друге активности Народне скупштине.
- Организовати комбиновано повољне и/или јавно доступне програме обуке за употребу знаковног језика, односно за обављање делатности превода и услуга повезаних са знаковним језиком.
- Посебном социјалном мером гарантовати рефундацију трошкова насталих куповином слушних апарата за лица код којих је утврђено постојање озбиљног и потпуног оштећења слуха. Трошкове рефундирати у вредносном износу од 100%. Додатно, размислити о могућности да зависно од степена оштећења слуха износ за рефундацију буде заснован на прогресивној основи.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Република Србија је потписница три значајна међународна документа – Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Европске социјалне повеље. Сва три документа ратификована су у Народној скупштини Републике Србије усвајањем потребних закона.
Конвенција о правима особа са инвалидитетом у својој преамбули наглашава неке од значајних фактора за стварање инклузивног и доброг друштва за све, позивајући се на вредности попут борбе против дискриминације, гарантовања достојанства, побољшања животних услова и значаја учешћа особа са инвалидитетом у друштвеним и политичким процесима. Надаље, у чл. 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом говори се о приступачности, где се посебно истиче обавеза државе да пружи непосредну помоћ у виду тумача за знаковни језик, како би се олакшао приступ зградама и другим објектима отвореним за јавност. Чл. 21. у циљу остваривања права на слободу изражавања и мишљења и приступа информацијама истиче неопходност пружања информација особама са инвалидитетом намењених широј јавности у приступачним форматима, благовремено и без додатних трошкова, прихватање и олакшавање коришћења знаковног језика, подстицање средстава масовног информисања да учине своје услуге доступним особама са инвалидитетом и посебно признавање и подстицање коришћења знаковног језика. Значај доступности комуникације на знаковном језику за глуве и наглуве особе препознат је и у другим одредбама Конвенције о правима особа са инвалидитетом.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода препознаје у чл. 14. значај забране дискриминације на основу језика и других околности које могу довести до оштећења слуха приликом рођења или у току живота. Ова одредба се понавља, допуњује и посебно наглашава у протоколу број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода чл. 1. Ревидирана европска социјална повеља у свом тексту чл. 15. истиче право особа са инвалидитетом на независност, социјалну интеграцију и учешће у животу заједнице, наводећи и значај превазилажења баријера у споразумевању. Ништа мање значајна у односу на ова три међународна документа није ни Агенда 2030, којом Уједињене нације међу глобалне циљеве истичу важност успостављања универзалног система здравствене заштите, једнаког приступа образовању и јавном информисању, политичке и опште инклузије, делотворних, одговорних и транспарентних институција и одрживог развоја најкасније до 2030. године.
Узимајући у обзир све напред наведено, у први план истиче се чињеница да је степен усклађености Србије са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Ревидираном европском социјалном повељом на изузетно слабом и недовољном нивоу, поготово када говоримо о теми овог предлога. Приметно је такође да се наша земља креће изузетно споро према остваривању циљева Агенде 2030. Реализација предложених корака побољшаће у значајној мери свакодневницу глувих и наглувих особа и допринети да се Србија усклади са релевантним одредбама сва три међународна документа тј. убрзаће и значајно смањити заостатак у испуњавању циљева Агенде 2030. Поред тога, постоји значајан потенцијал за стварање већег броја нових, добро плаћених и одрживих радних места.