Замислимо на тренутак фудбалску утакмицу која је завршена без победника. Рецимо да је коначан исход био 1:1. На први поглед то је непопуларан резултат за навијаче јер њихов тим није успео да оствари победу, али хипотетички гледано када се ради о групној фази Лиге шампиона или националној лиги такав исход може гарантовати и радост за навијаче обе екипе тј. може осигурати пролазак у наредну фазу такмичења, излазак у међународне купове, више новца итд. Управо се из наведеног примера намеће једино могуће решење за косовско питање.

Замрзнути конфликт је стање које не нуди будућност ни за Србе ни за Албанце и уједно однос снага у којем ниједна од две стране није спремна на историјски компромис. Конфликт се може „одмрзнути“ у сваком тренутку и то сазнање је највећа опасност за стабилност у региону и регионално помирење. На другој страни имамо ставове екстремиста у правцу проглашења окупације, уласка Војске Србије на територију Косова и противљење сваком мировном решењу, кријући се иза навијачког слогана „Косово је Србија“, који у својој суштини не значи пуно осим што представља на погрешан начин хришћанство и патриотизам. Ова група људи често се позива на блиске везе са Русијом и Кином и наду да ће Србија имати њихову подршку приликом војних и једностраних дејстава. Чињенице у први план истичу податак да је наша земља била сама и 1999. године за време НАТО агресије на СР Југославију, односно да ни тада нисмо имали подршку од стране Русије и Кине. Подсећамо и да је управо руски председник Владимир Путин неколико месеци уочи мартовског погрома наредио повлачење националних трупа са Косова. Дакле, примена силе, задовољавање личних освајачких и осветничких нагона и нови сукоби са већим делом света никако не смеју бити опција која ће се разматрати. Решење није ни у једноставном признању независности Косова или међусобном признању како то називају високопозиционирани европски званичници и политички представници косовских Албанаца. Коначно решење мора задовољити критеријум обостране користи.

Кључне речи су поштовање међународног права у целости, међусобно уважавање, остваривање заједничких интереса, компромис и помирење. Уједињене нације представљају најприхватљивијег и најлегитимнијег посредника у дијалогу. Битну улогу у процесу нормализације односа и помирења између две стране може имати и Специјални суд за ратне злочине ОВК-а, односно његово поступање у предметима против некадашњих припадника ОВК-а и коначно постизање правде за српске и друге не-албанске жртве и њихове породице. Задатак нове генерације политичких актера у Србији и на Косову је да изграде мир и добре међусобне односе. У складу са претходним редовима, Левица се залаже за враћање дијалога под окриље Уједињених нација и започињање конструктивних разговора са косовским Албанцима, ради решавања проблема који остају нерешени и по више деценија, повратка Севера Косова у уставно-правни поредак Републике Србије и успостављања системске заштите српске заједнице на Косову. У наставку следи предлог решења косовског питања, сарадње, суживота и помирења, те наглашавамо како ова иницијатива представља нашу програмску црвену линију испод које Србија никако не треба да иде, као и да Косово не сме бити признато у постојећим границама и под тренутним условима.

1. Договорити низ пројеката, заједничких инвестиција и радова на изградњи саобраћајне инфраструктуре мира:

2. Примити Косово у регионалну иницијативу „Отворени Балкан“ и на тај начин поставити темељ за даљу економску сарадњу између Срба и Албанаца.

3. Претворити Митровицу, и северни и јужни део, у посебну зону за економију и економске активности. Привредна зона Митровица би на тај начин могла да покрене и развој околних општина, значајно смањи стопу незапослености, осигура економску корист и просперитет за све укључене стране.

4. Израдити нову власничку структуру за Језеро Газиводе и Трепчу, у корист Србије за Језеро Газиводе и у корист Косова за Трепчу, по принципу 65/35.

5. Отворити дијалог око важних тема (верско и културно наслеђе, имовинска питања и статус несталих, расељених и избеглих лица…).

6. Косово не сме тежити уједињењу са Албанијом.

7. У области безбедности Косово постаје демилитаризована зона без права на чланство у НАТО пакту на период од 25 година.

8. Реинтегрисати Север Косова у уставно-правни поредак Републике Србије. Овај корак укључује и међусобно признање. Наглашавамо да је пре ове фазе потребно решити сва отворена и неразјашњена питања, дефинисати положај мањинских заједница и одредити нове квоте за политички изабране представнике Срба на Косову.

9. Република Србија је гарант заштите интереса албанске заједнице у сопственим-међународно признатим границама, што укључује и Албанце са Северног Косова након завршетка процеса реинтеграције у наш уставно-правни поредак.

10. Пожељно је остварити потпуни легитимитет расписивањем три међусобно независна референдума:

Напомене:

¹ Левица је на својим органима усвојила Декларацију о војној и политичкој неутралности, која прецизно дефинише потребу за новим правцем развоја Војске Србије.