Председник Левице Слободан Миловановић учествовао је 8. јуна на тематском разговору у организацији Жена у црном. Повод за организацију овог догађаја била су два текста објављена на порталу дневног листа “Данас”.

Млада српска левица и рат у Украјини, писац и публициста Златоје Мартинов

Млада левица је на страни обичног човека, председник Левице Слободан Миловановић

Поред Мартинова и Миловановића, на разговору је учествовао и редитељ Зоран Соломун, који живи и ради у Берлину.

Мартинов је имао уводну реч коју је искористио за образлагање става изнетог у дневном листу Данас.

Видевши неке ставове који су оправдавали овај рат и ову руску агресију, величајући Путина, називајући читав украјински народ фашистичким, установио сам да је то за мене неприхватљиво. Ја знам да они имају тај пук Азов и да имају доста развијен национализам, али он има своју историјску условљеност. То је суштина, тај њихов национализам је сигурно произвео и Мајдан, преузели су на неки начин ту револуцију која је избила 2014. године. Све оно што се после дешавало нико није оправдавао. Ми смо наравно осудили 2014. анексију. Ја знам да је тамо било екцеса, све то није спорно, али не може то да буде разлог за Путина да нападне једну независну, суверену земљу и чланицу Уједињених нација. То су опасне ствари.

Златоје Мартинов, писац и публициста, члан Савеза антифашиста Србије.

Потом је реч добио Миловановић који је говорио о двоструким аршинима унутар Европске Уније и искривљеном виђењу међународне солидарности.

Из најновијег, шестог пакета санкција, Европска Унија је изузела Мађарску, Чешку и Словачку. И ту се види примена двоструких аршина. Санкције свакако највише погађају обичног човека. Када ти прекинеш увоз, да енергенти не могу да улазе у земљу и када на њих уведеш разне забране, то је онда рат против обичног човека и такав приступ неће погодити руску елиту. Примена двоструких аршина Европске Уније видљива је и на примерима Пољске, али и управо Украјине. Пољска је изгледа награђена за увођење тзв. “регистра трудноће” и кршење општих женских права са 35,4 милијарде евра за развојне пројекте. Европска Унија такође потпуно различито третира избеглице из Украјине и избеглице са Блиског Истока. Значи ту имамо један потпуно лицемеран однос према људским правима и рату.

Слободан Миловановић, председник Левице.

Миловановић је и истакао да то што су Северна Кореја и Куба већ неколико деценија под санкцијама није срушило комунистичке режиме у тим државама нити допринело бољем животу тих људи.

Они живе горе, јер су изоловани од остатка света, а власти су имале маневар да раде шта хоће што се тиче унутрашње политике. Према томе, мислим да је то за Запад веома важна лекција, да би морали да уче из тога и да се оваква питања попут рата у Украјини не решавају санкцијама. За мене је дијалог једини разуман приступ решавању међународних проблема.

Слободан Миловановић, председник Левице.

Соломун је изнео запажање из угла некога ко живи и ради у Немачкој.

Антируски став који влада у Западној Европи је јак и врло забрињавајућ. Зашто? Зато што ја покушавам од почетка тог рата да се оријентишем у том невероватном хаосу, који тренутно влада у Немачкој и целој Европи. То су гуске у магли које не знају куда ударају. Бар се стиче такав утисак. Није се лако ту оријентисати. У Немачкој је сада на власти Социјалдемократска партија, и она има дугу традицију те политике отворености према истоку и неке врсте добрих односа од Вилија Бранта са Русијом, односно Совјетским Савезом. Немачка влада, али не само она него и француска и друге европске владе, покушавају што би се рекло испод жита да не прекину све везе са Русијом због многих ствари. То је последица једне дуге политике. То није само нафта, само гас, то је цео један концепт.

Зоран Соломун, редитељ.

У делу за питања, активисткиња Жена у црном Виолета Ђикановић изнела је изузетно контроверзан став, на који је потом уследио одговор Миловановића.

Хајде да се вратимо у деведесете. Чини ми се да није било санкција, овај народ се не би дозвао памети. Дозвао се после војне интервенције. Можда када се удари по новчанику, народ се и дигне. Наш је проблем што седимо на две столице.

Виолета Ђикановић, Жене у црном.

Санкције уопште нису помогле. Требало им је десет година да сруше Милошевића. Војна интервенција која је донела бројне цивилне жртве је била контрапродуктивна. Пре тога су Милошевића ти исти људи из међународне заједнице проглашавали за фактор мира и стабилности. Нама је требао дијалог, није смело да дође до било којег рата. И ту не можемо кривити само једну страну, јер да би се избегли сукоби све стране имају дужност да разговарају. Захваљујући тим санкцијама елите су се богатиле док су људи страдали. Остајем при томе да Србија апсолутно мора да остане неутрална у сукобу између Русије и НАТО пакта.

Слободан Миловановић, председник Левице.

У наставку дела за питања Миловановић је одговорио и на један од коментара из угла словеначке политичке сцене, где је изнео пример затварања Руског културног центра у Љубљани.

Влада Републике Словеније је ударила на Руски културни центар у Љубљани. Затворили су га. Видео сам да је словеначка Левица тај поступак оценила као неприхватљив и ја се слажем са тим. Такве реакције су претеране.

Слободан Миловановић, председник Левице.

Разговору су присуствовале 33 особе (податак Жена у црном).

_{Извор слике: Shutterstock}