Речи градоначелника Београда Александра Шапића о Ромима засноване су на друштвено укорењеним предрасудама према овој популацији и избегавању одговорности која долази са важном позицијом на којој се он и налази.
Податак о 165 нехигијенских и нелегалних насеља на територији Града Београда у којима живи око 30.000 људи је алармантан. Све то је директна последица штедње на горућим друштвеним питањима и лоше приоритизације решавања проблема са којима се суочава део наших грађана. Битно је истаћи да је сам проблем много шири од Београда и да се ово питање не сме решавати на градском већ на националном нивоу.
Левица зато нуди конкретна решења за системске проблеме ромске популације и позива градске, покрајинске и републичке власти на одговорност. У периоду транзиције неопходно је да свако насеље добије бесплатан и јавно доступан приступ мобилним тоалетима и тушевима, у броју који ће бити условљен величином и популацијом насеља. Основа наших решења лежи у едукацији, односно у медијско-јавним кампањама и формирању тимова за теренску подршку. Други корак је интеграција, која подразумева партнерство са цивилним сектором, приступ предшколском и основном образовању за свако дете, вредновање ромске културе и њеног доприноса глобалној културној баштини, право на здравствену заштиту, успостављање афирмативних социо-економских мера за радно онемогућене и старија лица и уређивање области сакупљања секундарних сировина. Напослетку долазимо до трећег корака – акције: изградња колективних стамбених простора, постепено уклањање нехигијенских и нелегалних насеља и одговорност свих укључених страна. Онда се може говорити и о криминализацији поновног креирања таквих насеља и доследној примени те одредбе.
Не постоје лака и једноставна решења за овако комплексна питања. Нико не би требао да живи у условима који бришу или угрожавају људско достојанство. Држава на свим нивоима у претходним годинама је потрошила значајна средства на изградњу Београда на води, довођење страних инвеститора и наоружавање, док тек следе пројекти попут изградње метроа и Националног стадиона у Сурчину. Ради се о трошковима који се мере у милијардама евра и пројектима који су углавном искључиви према јавном интересу. За решавање једног оваквог системског проблема потребна је искључиво воља доносиоца одлука, добро управљање са јавним просторима и далеко мање новца него за побројане пројекте.
Наша решења су и социјална и зелена, јер свако заслужује достојанствен и здрав живот испуњен једнаким могућностима, како за лични тако и за професионални развој.