ИНВЕСТИРАЈМО У СРБИЈУ
Економски раст нема вредност за обичног човека уколико и он сам не осети његове његове благодети. Србија не улаже у домаћу привреду и развој домаћих производних капацитета, приоритизују се „страни инвеститори“, тржиште се као и пре 2012. године налази у служби крупног капитала, штеди се. Пропустили смо прилику да за време Ковид-19 пандемије преокренемо такав однос према економији, да се усресредимо на инвестиције у домаћег човека, подржимо смањење социјалних неједнакости и осигурамо плодове развоја за све.
Александар Вучић је имао много прилика да промени изглед српске економије, али је након учвршћивања своје странке и себе на власти одлучио да настави путем својих претходника. Економија подређена приватним и партијским интересима, монополизација тржишта, несанкционисано стицање екстрапрофита у континуитету, склањање новца у пореске рајеве и погрешан приступ мерама подршке и помоћи истичу се као главне карактеристике постојећег система. За све наведено имамо конкретна и системски припремљена решења, не само у овом програмском документу, већ и у осталим – Национална програмска платформа „Србија за све“, Нови друштвени уговор и Фискална стратегија. Економија треба да буде прогресивна, селективна у мерама подршке и усмерена на развој земље и њеног суверенитета, поготово када говоримо о отварању радних места, прехрамбеном сектору, екологији и информационим технологијама.
Зато Србија више не може и не сме да чека. Актуелна власт нема ни капацитета ни воље да промени ствари у правцу друштвеног бољитка нити то искрено жели. Визија Левице је патриотска, усмерена на обичног човека и његове потребе и промене у најбољем друштвеном интересу.
Србија долази на прво место када се инвестира у домаће производе, њихово позиционирање на домаћем и међународном тржишту.
Србија на првом месту значи да ће држава кроз одговарајући приступ подржати развој домаће мале и средње привреде, која ствара далеко већи број радних места него што је то случај са страним директним инвестицијама.
Овој власти Србија није на првом месту. Не улаже се у квалитет и доступност јавних услуга, наши предузетници налазе се у подређеном положају у односу на странце, животни стандард се постепено погоршава, наставља се тренд губитка суверенитета у кључним производним секторима, људи свих генерација масовно одлазе из земље у потрази за бољим и достојанственијим животом итд.
Левици је Србија увек на првом месту! Време је за мобилизацију свих људи који живе од свог рада, промене у интересу нашег ваздуха, наше воде, наше природе и нашег села, поштену ИТ транзицију.
Предлог 1: Право на подстицаје и олакшице условити поштовањем инклузивних пракси, еко-социјалног стандарда и радних права.
Предлог 2: Унапредити и проширити програм „Произведено у Србији“. Као основни циљ на средњорочни рок поставити подизање потражње за српским производима и услугама у ширем региону (Бугарска, Грчка, Мађарска и Румунија), односно у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори. Реформа пројекта је успешна ако потражња током наведеног периода скочи најмање за два пута. Поред тога, пожељно је отпочети и са интензивнијим промотивним кампањама, које ће подстицати на куповину домаћих производа и потрошачки патриотизам.
ПОЉОПРИВРЕДА
Србија је као историјски пољопривредна земља продала сопствени прехрамбени суверенитет странцима и довела српског паора у подређен положај. Лоша секторска политика резултирала је тиме да више од 850.000 хектара обрадиве површине стоји неупотребљено, наводњавамо свега око 3% површине иако имамо повољан водни режим и износ субвенција је три пута мањи у односу на најмање развијене чланице Европске Уније. Ресорни министар испред Српске напредне странке не показује довољан ниво квалитета и знања да реши било који проблем.
По Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју опредељена годишња средства за ресорно министарство не смеју да износе мање од 5% у односу на укупан државни буџет. Међутим, узимајући у обзир да министарство обухвата и још две области, шумарство и водопривреду, таква издвајања су премала за потребан ниво инвестиција у пољопривреду. На жалост сведочимо из године у годину да се чак и тих 5% прописаних законом не поштује. Левица се залаже за значајно повећање буџета и процента удела у укупним државним расходим за субвенције. Пожељно је да се подстицајне мере конципирају на начин да послуже унапређењу одрживих пољопривредних пракси и нивоа прехрамбеног суверенитета, као и промени конзумерских навика.
Одржива пољопривредна производња је од пресудне важности за успешност борбе против дневних климатских изазова. Приступ производњи заснован на одрживости игра значајну улогу у развоју руралне економије, не доприноси деградацији природних ресурса, побољшава квалитет јавног здравља, доноси високе приносе и приходе паорима и осигурава добробит животиња у пољопривредном ланцу. Развој руралне економије може представљати срж одрживог развоја Србије, кроз покретање туризма, загарантован квалитет прехрамбених производа и традиционалне занате. Јавно здравље је непосредно повезано са тиме какву храну једемо и зато је битно постепено повећавати удео органских производа на тржишту. Ипак, кључну улогу у одрживој пољопривреди игра добробит животиња, која подразумева пригодан третман на газдинствима и обезбеђивање правовремене ветеринарске неге.
У процесу трансформације пољопривреде не смемо изоставити ни значај технолошког напретка и дигитализацију секторских услуга. Истраживања и иновације у пољопривреди треба водити дугорочним стратешким приступом усмереним на стварање вредности из земљишта путем одрживе примарне производње и јачања иновација у руралним подручјима. Без науке нема унапређења знања, пракси, напретка руралних заједница и технолошки и социјално оријентисаних иновација.
ЗЕЛЕНЕ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ЕВРОПИ
Копенхаген је први град у којем све јавне кантине користе еколошки произведену храну, коју набављају са приближно 25.000 хектара пољопривредног земљишта, углавном из руралних градских подручја. Беч има мрежу еколошких урбаних вртова од око 860 хектара који снабдевају и јавне кантине, поготово предшколске установе. Рим у јавним кантинама послужује око милион еколошки припремљених оброка дневно.
ЗНАЧАЈ ОДРЖИВЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ ЗА ПОТРОШАЧЕ
» здрава и безбедна храна
» ниже цене прехрамбених производа
» држава без ГМО
ЕКОЛОШКИ И ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ ОДРЖИВЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
» ефикасна употреба необновљивих извора и ресурса
» спречавање ерозије и одржавање плодности земљишта
» одржавање доброг квалитета ваздуха на локалном нивоу
» развој потпуно нових грана туризма: агротуризам, бањски туризам, геотуризам, екотуризам и наутички туризам; макар и минимално унапређење развијенијих туристичких грана
» јачање пољопривредног и прехрамбеног суверенитета
СЕЛО И ПОЉОПРИВРЕДА У БРОЈКАМА
ⓘ У Србији постоји 4.709 села (од тога најмање 1.200 њих је у фази нестајања).
ⓘ 86% села суочава се са опадањем броја становника.
ⓘ Србија располаже са 5.079.000 хектара пољопривредне површине (од тога је 4.224.000 хектара обрадиво), односно са 0,59% хектара пољопривредне површине по становнику (0,47% обрадиве).
ⓘ Просечна пољопривредна пензија износи око 12.000 динара месечно.
ⓘ 50.000 сеоских кућа нема власника.
ⓘ Годишње произведемо храну у вредности од 820 евра по хектару, док рецимо у Холандији вредност произведене хране по хектару прелази 20.000 евра на годишњем нивоу.
Предлог 3: Повећати буџет Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на 8,25%.
Предлог 4: Преговарати са Европском Унијом о стављању ван снаге Споразума о стабилизацији и придруживању, ради заустављања распродаје земље странцима и приватизација у пољопривредном сектору.
Предлог 5: Израдити петогодишњи Национални план и њиме обухватити низ амбициозних циљева у погледу системске подршке производњи органске хране, преласка на одрживе пољопривредне праксе, смањења употребе пестицида и ђубрива и дизања свести о штетности бацања хране и искорењавања ГМО производа са тржишта. У израду плана укључити све непосредно и посредно укључене чиниоце у пољопривредној производњи.
Предлог 6: Осигурати да прехрамбени ланац на средњорочни период остварује неутралан или позитиван утицај на нашу животну средину (превоз, дистрибуција, пласман на тржиште и потрошња).
Предлог 7: Прећи на зелене јавне набавке за потребу прехрамбеног снабдевања јавних институција и манифестација у организацији државе на националном, покрајинском и локалном нивоу власти.
Предлог 8: Субвенционисати рад а не хектаре. Подстицаје давати на прогресивним основама, награђујући уложени труд и конкретан рад, отварање радних места и све што доприноси развоју пољопривредне слике нације.
» акцизе на дизел гориво (0% на максималан труд и рад)
» по отвореном радном месту
» краткорочни подстицаји за инпуте (гориво, семе…)
» подршка извозу
» наменски повољни кредити за јачање пољопривреде и прехрамбеног сектора, условљено поштовањем еколошког и социјалног стандарда и конкретним радом
» додатне олакшице на сезонском нивоу
Предлог 9: Креирати пакет подршке за младе и жене у пољопривреди. Усресредити се на први посао, мала газдинства и пружање неопходне помоћи око прописа, приступа јавним средствима итд.
Предлог 10: Посебним подстицајним мерама подржати следеће категорије пољопривредних произвођача:
» породице са најмање једним дететом (10.000 евра по сваком следећем новорођеном детету)
» самохране старатеље (месечна накнада увећана за 33% у односу на висину минималне потрошачке корпе)
» особе са инвалидитетом (месечна накнада у висини износа минималне зараде на нивоу локалне самоуправе)
Предлог 11: Инсистирати на поштовању добробити животиња: обавезати газдинства да обезбеде довољне количине квалитетне хране и воде, живот ослобођен бола, патње и болести и одговорајући простор за боравак.
Предлог 12: Појачати контролу и надзор нелегалног, нерегулисаног и непријављеног риболова. Одржив приступ рибарству заједно са туризмом може бити покретач тзв. „плаве економије“.
У Србији између 38% и 40% становништва и даље живи у руралним подручјима.
Многи фактори доприносе производњи здраве и сигурне хране, али здравље и добробит животиња су од највећег значаја.
75% генетичке разноврсности биљака је изгубљено у последње три деценије, јер су произвођачи широм света занемарили своје локалне сорте и фокусирали се на генетски једнаке, високо приносне сорте.
Пчеле, птице и слепи мишеви имају утицаја на око 35% светске производње усева.
НАЦИОНАЛНА ПРОГРАМСКА ПЛАТФОРМА “СРБИЈА ЗА СВЕ”
Основни програмски документ Левице нуди 17 непосредних мера из области економије за дугорочан пољопривредни развој, као и предлог решења за вишедеценијски проблем пољопривредних осигураника из области ПИО фонда.
НОВИ ДРУШТВЕНИ УГОВОР
У оквиру нове и одрживе индустријске политике представили смо предлог за нови почетак ПКБ-а, уз постојање мешовитог власничког модела по принципу 60/30/10.
НАША ВОДА, НАШ ВАЗДУХ, НАША ПРИРОДА, НАШЕ СЕЛО
Левица од свог оснивања снажно промовише и заговара вредности еколошког патриотизма, односно верујемо да је приврженост Србији неодвојива од права на здраву животну средину. Такође сматрамо да екологија као питање од највишег јавног значаја по својој важности превазилази идеолошке и све друге дневно-политичке поделе. Наша вода, наш ваздух, наша природа и наше село не смеју бити у служби приватног интереса и профита.
На жалост у пракси имамо поприлично неповољне околности. Српска напредна странка активно спроводи политике супростављене нашем животном окружењу, у личном интересу или интересу крупног капитала. Отворена су бројна жаришта, ресурси се распродају чиме се земља ставља у положај међународне зависности, нема системских мера за климатску кризу. Србији је потребан друштвени консензус. Бринути о еколошким темама значи бринути о јавном здрављу, животу људи у свим деловима земље и националним интересима. Нама је Србија на првом месту јер у наставку, између осталог, предлажемо коначно заустављање штетних пројеката ове власти, заговарамо право на воду и чист ваздух и не запостављамо значај села.
ПРОЧИТАЈ НАШ ЕКОЛОШКИ ПРОГРАМ:
¹ Национална програмска платформа “Србија за све” (Програмска област: Екологија)
² Нови друштвени уговор (Програмске области: Индустрија и Политика активног запошљавања)
Предлог 13: Одустати од урбанизације Макишког поља. Изградња метро система и стамбено-пословног комплекса на тој локацији угрозиће снабдевање Београђана са чистом и питком водом.
Предлог 14: Не играти се са уништавањем Великог ратног острва. Ова оаза природе простире се на укупну површину од 211,38 хектара, од чега две трећине тог простора служи као природни резерват за 196 врста птица.
Предлог 15: Раскинути уговор за спалионицу отпада у Винчи, која ће нас коштати најмање 1,5 милијарди евра у наредне три деценије, док ћемо заузврат за исти период добити најмање 2 милијарде и 700 тона пепела.
Предлог 16: Хитно решити проблеме на Савском насипу:
» Спустити рампе и порушити нелегални пут
» Уклонити непрописно постављене сплавове и казнити њихове власнике
» Одбити захтеве за легализацију нелегалних објеката
» Решити проблеме угрожавања водоизворишта и Савског насипа
Предлог 17: Забранити рад Рио Тинту и повезаним компанијама на територији Републике Србије.
Предлог 18: Обавезати Зиђин, Хестил, Линглонг и остале приватне фабрике из Кине и других азијских држава на поштовање највиших европских еколошких прописа.
» Уколико се било која фабрика не придржава траженог, њен рад треба онемогућити све до коначног испуњења захтева
Предлог 19: Примењивати европске прописе приликом прераде отпадних уља и мазива.
Предлог 20: Сваки трећи водовод у Србији је високо ризичан јер испоручује воду која је микробиолошки и хемијски испод дозвољеног нивоа квалитета. Изворишта, бунари и сеоске мреже се уопште не контролишу, а последње испитивање здравствене исправности воде за пиће из 155 водоводних система показује да је у Србији само 47,75% исправних водовода.
» Регулисати строжије еколошке стандарде који ће гарантовати одрживо коришћење воде и одговарајућу контролу њиховог поштовања
» Приступити изградњи инфраструктуре за пречишћавање отпадних вода
» Предузети хитне мере за изградњу канализационих система у насељима где се отпадне воде третирају искључиво посредством индивидуалних септичких јама које доприносе угрожености подземних изворишта воде за пиће
» Реализација наших предлога за одрживу пољопривреду сачуваће подземне воде од штетних пољопривредних активности
» Решити загађење питке воде у Зрењанину, Кикинди, Србобрану и осталим јединицама локалне самоуправе на територији АПВ
» Вратити у јавну својину сва изворишта која су продата или дата под концесију
» Осигурати висок степен пошумљености у близини изворишта
» Увести заштиту воде у Устав приликом будућих уставних промена
Предлог 21: Забрана изградње мини хидроелектрана у заштићеним подручјима није довољна и наше реке не смеју завршавати у цевима. Свака нова изградња мора подразумевати проточност и постојање одговарајуће студије о утицају на животну средину.
Предлог 22: Спровести мере којима ће се гарантовати здравствена исправност воде за купање (минимум Класа II).
Предлог 23: Зауставити масовну сечу дрвећа и уништавање зеленила. Наше шуме, паркови и друге зелене површине не смеју страдати у име приватног интереса. Левица предлаже следеће мере за оживљавање екосистема:
» Успоставити интегрисани регистар зеленила
» Контролисати шумска газдинства и најоштрије санкционисати сваку злоупотребу
» Организовати пошумљавање и том приликом за кратак временски период, не више од две године, посадити два милиона стабала широм земље
» Изборити се са нелегалном сечом пооштравањем законске регулативе
» Развијати зелену инфраструктуру у јавном интересу (градити теретане на отвореном, одмаралишта, паркове и просторе за кућне љубимце)
Предлог 24: Ниједан грађевински пројекат на јавном или приватном поседу не сме нарушавати вредности екосистема.
Предлог 25: Правовремено информисати грађане о стању квалитета ваздуха и конкретним деловањем смањити загађење у кратком року.
» Помоћи јавним установама да што пре остваре прелазак на гас
» Определити субвенције социјално угроженим категоријама за замену кућних ложишта и прелазак на гас, која након електрана и топлана представљају највећег загађивача
Предлог 26: Предлажемо следеће додатне мере за покретање сеоског туризма:
» Усвојити Стратегију инфраструктурног развоја руралних средина и поставити јасне краткорочне, средњорочне и дугорочне циљеве
» Издвојити средства за развој сеоског туризма: подстицаји за домаћинства, израда дигиталне платформе на најмање шест светских језика (енглески, мандарински, шпански, француски, арапски и руски), промотивне кампање….
» Подржати даљу изградњу и развој етно села као саставног дела туристичке понуде Србије
Предлог 27: Посветити се осмишљавању годишњих програма који ће позитивно утицати на демографску структуру у руралним подручјима.
ИТ СРБИЈА
Иновативна и дигитално ефикасна Србија допринеће да постанемо економски, технолошки и политички независнији од страног фактора. Развој информационих технологија је и од изузетне важности за еколошку транзицију, доступност и квалитет јавних услуга и смањење незапослености. Децентрализован технолошки напредак гарантоваће значајно мањи ниво миграција према урбаним срединама.
Предлог 28: Србија не треба да буде неми посматрач у даљем развоју информационих технологија. Ниједан град и ниједна општина не смеју остати ускраћени за приступ интернету и јавним услугама.
» Наставити и додатно интензивирати дигитализацију јавних услуга
» Гарантовати бесплатан приступ интернету у централним градским и општинским зонама
» Подржати развој старт-ап предузетништва
» Фриленсере са годишњим приходом који не прелази 000 динара ослободити плаћања пореза и доприноса (терет преузима држава): млађи од 25 година 100%, до 30 године 50%, до 35 године 25% и до 40 године 12,5%
» Увести интернет доходак за креаторе корисног интернет садржаја на платформама као што су Јутјуб и ТикТок
Предлог 29: У претходним годинама имали смо запажене резултате на међународном нивоу у областима информатике и роботике.
» Улагати у развој вештачке интелигенције, података и роботике
Предлог 30: На међународном нивоу подржавамо смањење трајања или потпуно укидање патената, зависно од области, који произилазе из приватних истраживања у јавном интересу: здравствена заштита, образовање, еколошке иновације…