Борба медија наклоњених власти да вечерашње најаве Александра Вучића представе као некакав “Српски Њу дил”, а самог председника као домаћу верзију Рузвелта су малициозне и нетачне.

Први Њу дил (New Deal) у САД је успостављен 1933. године, кроз низ засебних програма на пољу борбе против Велике депресије и подразумевао је децентрализовани развој помоћу, између осталог, запошљавања, јавних радова, реформе банкарског сектора, новог модела социјалне помоћи, бриге о пољопривредницима, улагања у неразвијена подручја, веће плате, обнову индустрије и електрификацију.

Вучић је најавио велике пројекте искључиво за Београд, док грађанима у осталим деловима Србије обећава нове фасаде на зидовима. Поред тога, неки од најављених пројеката заслужују озбиљно преиспитивање од стране јавности. Један од таквих примера је и Expo 2027.

Левица верује да најављена улагања од 12 милијарди евра у специјализовану светску изложбу постављају питања на који начин ће држава обезбедити новац за њену реализацију, као и сврху самог упуштања у пројекат који нам не може донети добитак, узимајући у обзир чињеницу да је Астана 2017. године уложила 5 милијарди а приходовала свега 500 милиона евра.

Исто се односи и на пројекат Националног стадиона чија цена расте сваки пут када председник изађе у јавност, док се рокови за завршетак радова на новој аутобуској станици у Београду изнова померају. Нови дугови које ће враћати неколико наредних генерација не смеју бити опција.

Србија неће имати “Њу дил” већ пројекте у приватном интересу партијске елите.